Teški mirovni pregovori u BiH vođeni su 21 dan u zatvorenom okruženju najveće američke baze
Povodom sve intenzivnijih rasprava o mogućem redefiniranju Dejtonskog sporazuma objavljena je knjiga „Dejton: Diplomatija – druga strana rata“ dr. sc. Miomir Žužul, jedan od ključnih učesnika u tom procesu, predstavljen je u srijedu u HNK, piše 24sata. Ovaj tekst o pozadini dejtonskih pregovora prenio je Express 2018. godine.
Svi znamo da je rat u BiH zaustavljen u američkoj vojnoj bazi Wright-Patterson kod Daytona, u novembru 1995. godine, gdje su čelnici tri zaraćene strane parafirali mirovni sporazum koji će biti potpisan u Parizu 14. decembra. Međutim, malo se zna o tome šta se dogodilo. 21 i iza kapija najveće vojne baze na svijetu
Nebojša Vujovićdiplomata i šef Misije SRJ u Vašingtonu 90-ih godina prošlog veka i jedan od jedanaest članova srpske delegacije, uredno je sačekao da prođe dvadeset godina državne tajne, a onda odlučio da ljude povede kroz zamršeni lavirint pregovora, piše Kurir.
Vujović nema nameru da tumači, komentariše ili zaključuje u svojoj knjizi “Posljednji let iz Daytona – pregovori iza zatvorenih vrata“, iz pozicije svjedoka i jednog od direktnih glumaca, činjenično otkriva tri sedmice drame u kojoj rediteljska palica pripada Amerikancima, dok balkanski lideri pokušavaju da budu nešto više od običnih statista.
35 GODINA OD SASTANKA
Politika i društvo
Milošević i Tuđman u Karađorđevu: ‘Arkan? Neko mora odraditi dio posla i za mene’
Ali vidimo kako se odvija pravi triler u kojem hodaju između vojnih paviljona, šapućući jedni drugima Slobodan Milošević, Milan Milutinović, Jovica Stanišić, Alija Izetbegović, Muhamed Šaćirbej i Haris Silajdžić u drugim stambenim četvrtima pokušavaju svim silama pronaći nemoguće; Franjo Tuđman je na Miloševićevoj strani; Američki oficiri za vezu trče po hodnicima između pregovaračkih strana – da pomognu, ali i da prijete. Kada diplomacija Richarda Holbrookea zaškripi, ući će državni sekretar Warren Christopher i iskoristiti svoje moći da pogura stvari; Ibrahim Rugova svoju priliku čeka u obližnjem hotelu. Članovi delegacije, kada nađu vremena, opuštaju se u Daytona klubovima gdje Jovica Stanišić uzima časove gitare; kupuju cipele za Miru Marković…
„To je knjiga svedočenje o tome šta se tamo zaista dogodilo iz sata u sat, iz dana u dan. Milošević je bio glavni pregovarač i ja sam ga lično doživljavao kao covece ko je u stanju da podnese taj teret. Možda je bilo nekih slabosti, ali ih niste mogli vidjeti. Ponekad me je u pregovorima znao pitati: “A kako će reagovati ovi tvoji američki prijatelji?”, što znači da je imao određene rezerve, ali ih je uspješno skrivao. Hrvati su bili opušteni, već su sve završili, i bili su ovdje na izletu, ali Franjo Tuđman je bio vrlo kooperativan. Kada smo otišli s njim na kafu i kolače sa predlogom da barem Srbi i Hrvati potpišu sporazum, on je odmah pristao. I da to nije bilo zajedničko Slobin i Franjin pritisak, Muslimani nisu htjeli prihvatiti sporazum. Ponašali su se kao razmažena djeca koja su došla u Dayton po lizalicu, a ne da pregovaraju. Bili su uvjereni da je Amerika na njihovoj strani i da će se svemu završiti. Uradili su mnogo za Ameriku, ali su morali i da sarađuju“, podseća Vujović.
FELTON: SLOBODAN MILOŠEVIĆ (2)
Politika i društvo
Američki dani balkanskog dželata: 10. sprat, 635 Madison Avenue, Njujork
Vujović u knjizi prikazuje veoma upečatljivu epizodu u kojoj Voren Kristofer traži od Miloševića simboličan gest i ustupak koji muslimani daju brda oko Sarajevakojim su Srbi pucali po gradu.
“Dobro. Hoću. Neka nas košta pola do jedan procentni poen, ali neka to bude poslednje što traže od nas”, rekao je Milošević, a Kristofer je odgovorio da ne zna da li će to biti posljednji zahtjevi muslimanaali to će biti posljednje što će prenijeti u njihovo ime.
Međutim, u drugom slučaju Milošević nije popustio, a to je koštalo Srbiju bombardovanja i problema sa Kosovom. Američko rukovodstvo je imalo ideju da taj problem riješi u Dejtonu, pa je preko Nebojše Vujovića poslalo Miloševiću nacrt sporazuma kojim je Albancima osigurana široka autonomija, aoni grade svoje institucije ako odu, smanjujući centralizovani uticaj Beograda, ali bi to rešenje uključilo i ostatak Kosova u okviru Srbije. Milošević jeste odbio. Prije toga niko nije imao hrabrosti da mu donese navedeni dokument. Vujović ga je prvo doneo ministru spoljnih poslova Milanu Milutinoviću, koji je pogledao dokument i rekao: „Hoćete li da me Sloba ubije? Idi, uzmi sam i sretno.”
FEILTONE: BALKAN KRWNIK
360°
Tajni dokument otkriva: Slobodan Milošević je bio psihički bolesnik
Nezahvalna dužnost pripala je Vujoviću, a kako je to izgledalo, slikovito opisuje u knjizi.
„Milošević je pročitao dokument i ljutito ustao. Zatim je zgužvao papire i bacio mi ih u glavu: ‘Je l’ to meni pričaju?’ oni zajebavaju? Pa šta oni misle, ko sam ja, kakvo Kosovo, to je unutrašnje pitanje Srbije, ne dolazi u obzir. Reci onim svojim prijateljima u Washingtonu da izlazak sa mnom ne dolazi u obzir oni zajebavaju. Jer ako zeznu, biće dobro zeznuti!'”
Vujović je jedan zgužvani papiri vratio se američkom posredniku Barliju, koji mu je rekao: „Dobro, Nebojša, obavestiću američku delegaciju… Samo mislim da je ovo možda propuštena prilika da se situacija reši na izbalansiran i generalno razumljiv način, a da će nevolja tek doći.
Svjedoci iz tog vremena pričaju da je u američkoj bazi Rajt-Paterson u Dejtonu, gde je parafiran sporazum o okončanju rata u BiH, Miloševićeva soba bila veoma popularno mesto u koje su stranci često dolazili i dugo ostajali zbog – Vilijama. Uvoz alkohola je bio zabranjen, ali ga je prošvercovao rekavši da je šumadijski čaj.
Bivši jugoslovenski premijer Momir Bulatović, koji je bio uz Miloševića sve vreme pregovora, kaže da je unošenje rakije bilo zabranjeno. “U bazi Rajt-Paterson nije bio dozvoljen alkohol. Pošto smo tamo dugo bili i tretirani kao zarobljenici, Miloševićeva soba je bila najpopularnije mesto. Donosili smo dosta viljamovke, rakije sa kruškom, i to smo registrovali kao šumadijski čaj. A ko god je došao na pregovore u sobu, ostao je mnogo duže, jer su naše zalihe viljamovke bile veoma duge. za Kurir.
