AI asistenti polako dobijaju novu ulogu u internet kupovini. OpenAI, Anthropic, Google i Meta razvijaju sisteme koji ne bi samo preporučivali proizvode, već bi mogli da pretraže ponudu, pronađu ono što odgovara zahtevima korisnika i zatim učestvuju u samoj kupovini. Korisnik bi, na primer, mogao da zada budžet i nekoliko uslova, dok bi agent obavio ostatak posla. Time se klasična pretraga proizvoda menja, jer čovek više ne mora da prolazi kroz desetine ponuda i sam bira između njih.
Da interesovanje za ovakav način pretrage već raste pokazuje i podatak britanskog trgovca John Lewis. Kompanija je u septembru saopštila da su AI agenti učestvovali u 2,5 odsto pretraga, dok je njihov udeo godinu dana ranije bio samo 0,3 odsto. To je i dalje mali deo ukupnog saobraćaja, ali razlika za godinu dana je velika. Za trgovce to otvara sasvim novi problem: više nije dovoljno da proizvod bude dobro pozicioniran u Google pretrazi ili da se pojavi u oglasu, već će morati da se izbori za to da ga AI uopšte uzme u obzir.
Foto: Shutterstock
Banke već vide problem
Upravo zbog toga su velike banke počele da se bave rizicima ovakve kupovine. NatWest, Bankof America, ING, ASBBank, CapitalOne i CommonwealthBankofAustralia objavili su principe za razvoj agentic commerce tehnologije, uz upozorenje da se sistemi razvijaju brže nego pravila koja bi trebalo da ih prate. Kod obične online kupovine korisnik bira proizvod, proverava cenu i potvrđuje plaćanje. Kod AI agenta deo tih odluka preuzima softver.
Šta se dešava ako agent izabere pogrešan proizvod ili potroši više nego što je korisnik planirao? Još nezgodnija situacija nastaje ako AI bude naveden da izvrši transakciju na način koji nije bezbedan. Čovek možda neće ni primetiti problem dok novac već ne bude skinut sa računa. Tada se otvara pitanje ko je odgovoran za transakciju koju korisnik nije obavio lično, već je to uradio program kome je prethodno dao određena ovlašćenja.
Foto: Shutterstock
Kartica više nije samo u rukama korisnika
Da bi AI mogao samostalno da završi kupovinu, moraće da dobije pristup podacima potrebnim za plaćanje. Jedan od mogućih scenarija jeste da agent pronađe proizvod, ode na sajt prodavnice i sam unese podatke sa kartice. Druga mogućnost je da korisniku predloži određeni način plaćanja i praktično ga provede kroz taj proces. U oba slučaja finansijski podaci ulaze u proces kojim više ne upravlja samo čovek.
Problem postaje vidljiv tek kada nešto pođe naopako. Ako korisnik sam unese podatke i potvrdi plaćanje, jasno je šta se dogodilo. Ako je AI izabrao proizvod, uneo podatke i izvršio transakciju, situacija je drugačija. Banke zato posebno izdvajaju pitanje odgovornosti, ali i mogućnost da neko manipuliše agentom i navede ga da uradi ono što korisnik nije nameravao.
Foto: Shutterstock
Trgovci sada imaju novu metu
Ako AI postane mesto na kojem ljudi pronalaze proizvode, trgovci će pokušati da utiču i na njega. Do sada su novac ulagali u Google oglase, društvene mreže i optimizaciju pretrage kako bi njihov proizvod došao do kupca. Kod AI agenata cilj bi mogao da bude da se upravo njihov proizvod pojavi među preporukama koje sistem daje korisniku.
Tu nastaje još jedno pitanje: zašto je AI izabrao baš taj proizvod? Ako je određeni proizvod preporučen zato što odgovara ceni, karakteristikama i zahtevima korisnika, jedna je stvar. Ako je na izbor uticao trgovac ili neki komercijalni dogovor, korisnik bi to morao da zna. U suprotnom, reklama samo menja oblik umesto oglasa koji čovek vidi na ekranu, proizvod bi mogao da se pojavi kao preporuka AI asistenta.
Foto: Shutterstock
Pravila još nisu sustigla agente
Banke zato traže jasnija pravila za ovakav način kupovine. Među predlozima su obaveštenje korisniku kada AI učestvuje u transakciji, veća transparentnost oko načina donošenja odluka i bolja zaštita podataka. Traži se i da korisnici i trgovci mogu da biraju koje AI sisteme koriste, kao i da različite platforme mogu međusobno da funkcionišu.
Za sada je agentic commerce još u ranoj fazi, ali tehnologija već prelazi granicu između preporuke i konkretne kupovine. AI koji kaže „ovo je dobar telefon za tebe“ nije isto što i AI koji taj telefon pronađe, izabere i plati. U prvom slučaju daje savet. U drugom dobija pristup vašem novcu.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Preuzeto sa: www.kurir.rs
