Kompanije troše milijarde na čipove, data centre i infrastrukturu potrebnu za razvoj AI sistema. Sada se, međutim, sve češće postavlja pitanje da li će zarada koju ova tehnologija donese moći da opravda tolika ulaganja.
U komentaru objavljenom 21. septembra, The Guardian povlači paralelu sa periodom koji je prethodio velikoj finansijskoj krizi 2008. godine i upozorava na potencijalne rizike koji nastaju kada se ogromna količina kapitala sliva u jednu tehnološku priču.
AI više nije samo tehnološka revolucija
Razvoj generativne veštačke inteligencije promenio je način na koji velike tehnološke kompanije planiraju svoje investicije. Umesto da se AI posmatra samo kao novi softverski alat, kompanije poput Microsofta, Googlea, Amazona i Mete ulažu ogromna sredstva u fizičku infrastrukturu koja omogućava rad sve većih modela.
U pitanju su data centri, specijalizovani AI čipovi, serveri, mrežna infrastruktura i ogromne količine električne energije. Sve to predstavlja višegodišnje investicije čiji se povrat očekuje tek kroz budući rast AI proizvoda i usluga.
Upravo tu nastaje jedno od ključnih pitanja: šta ako prihodi od AI-ja ne budu rasli dovoljno brzo da opravdaju novac koji se danas ulaže?
Foto: Shutterstock
Zašto se sada govori o AI balonu
Sam izraz “AI balon” ne znači da veštačka inteligencija nema stvarnu vrednost. Naprotiv, AI se već koristi u pretraživanju interneta, programiranju, oglašavanju, proizvodnji sadržaja, korisničkoj podršci i velikom broju drugih industrija.
Problem je u odnosu između očekivanja i stvarnih finansijskih rezultata.
Kada investitori očekuju da će određena tehnologija u budućnosti generisati ogroman profit, kompanije mogu da opravdaju veoma velika ulaganja danas. Međutim, ukoliko se očekivani rast uspori, vrednost tih investicija može početi da se dovodi u pitanje.
To ne znači automatski da će doći do finansijske krize. Ali upravo taj jaz između ogromnih očekivanja i budućih prihoda predstavlja jedan od razloga zbog kojih se sve češće govori o mogućnosti AI balona.
Milijarde odlaze na data centre
Jedan od najvidljivijih primera ovog trenda nalazi se u izgradnji AI infrastrukture.
Velike tehnološke kompanije grade i proširuju data centre širom sveta kako bi obezbedile računarsku snagu potrebnu za treniranje i pokretanje novih AI modela. Istovremeno raste potražnja za naprednim procesorima, memorijom i energijom.
Prema pisanju The Guardiana, velike tehnološke kompanije su tokom 2026. godine dodatno povećale zaduživanje kako bi finansirale širenje infrastrukture za veštačku inteligenciju. Guardian navodi da su kompanije poput Googlea, Amazona, Microsofta, Mete i Oraclea zajedno pozajmile desetine milijardi dolara za potrebe razvoja data-centara.
To pokazuje koliko je AI postao kapitalno zahtevan posao. Za razvoj najnaprednijih sistema više nije dovoljno imati dobar algoritam i veliki broj inženjera. Potrebna je infrastruktura koja košta milijarde.
Foto: Shutterstock
Šta bi moglo da se dogodi ako očekivanja ne budu ispunjena
Najveći rizik ne predstavlja sam AI, već mogućnost da se ulaganja i očekivanja povećavaju brže nego što raste stvarna zarada.
Ako kompanije počnu da zaključuju da se pojedine AI investicije ne isplaćuju dovoljno brzo, mogle bi da uspore izgradnju infrastrukture, smanje budžete ili preusmere kapital na druge projekte.
Takav scenario mogao bi da pogodi čitav lanac koji trenutno ima koristi od AI buma – od proizvođača čipova i cloud kompanija do građevinskih firmi, energetskog sektora i kompanija koje grade data centre.
Zbog toga se potencijalno usporavanje AI investicija ne posmatra samo kao problem tehnološke industrije. Što je veći kapital uložen u jednu oblast, veće mogu biti i posledice eventualnog naglog zaokreta.
Da li ovo zaista može da bude novi 2008?
Poređenje sa 2008. godinom zvuči dramatično, ali između tadašnje finansijske krize i današnjeg AI buma postoje velike razlike.
Finansijska kriza 2008. bila je povezana sa tržištem nekretnina, hipotekarnim kreditima i kompleksnim finansijskim instrumentima koji su bili duboko povezani sa bankarskim sistemom. Današnji AI boom ima drugačiju strukturu i nema dokaza da bi eventualno usporavanje AI investicija samo po sebi proizvelo krizu istih razmera.
Ipak, The Guardian upravo koristi iskustvo prethodnih velikih tržišnih poremećaja kako bi postavio pitanje koliko dugo mogu da traju ogromna ulaganja zasnovana na očekivanjima budućeg rasta.
Foto: P.O.
Za sada je zato važnije pitanje da li će AI kompanije uspeti da opravdaju ogromna ulaganja, nego da li se već sprema nova finansijska kriza.
Veštačka inteligencija očigledno menja tehnološku industriju. Ali naredna faza AI revolucije neće se meriti samo kvalitetom novih modela i njihovim mogućnostima. Sve važnije biće i pitanje koliko novca ti sistemi zaista mogu da zarade.
Ukoliko prihodi nastave da rastu dovoljno brzo, današnja ulaganja mogla bi da postanu temelj nove tehnološke infrastrukture. Ako očekivanja budu znatno veća od stvarne potražnje i zarade, industrija bi mogla da uđe u period bolnog preispitivanja.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Preuzeto sa: www.kurir.rs
