Koristimo AI mnogo više nego što mu verujemo: Šta otkriva istraživanje u 47 zemalja

Danas je dovoljno da AI postavite pitanje i odgovor ćete dobiti gotovo istog trenutka. Biće pregledan, gramatički uređen i često napisan tonom koji uliva sigurnost. Problem nastaje kada takva uverljivost počne da se poistovećuje sa tačnošću. Mašina može da odgovori brzo i samouvereno, čak i kada podatak koji iznosi nije pouzdan ili uopšte ne postoji.

Istraživanje koje su sproveli KPMG i Univerzitet u Melburnu, obuhvativši više od 48.000 ljudi iz 47 zemalja, pokazalo je zanimljiv raskorak. Oko dve trećine ispitanika navelo je da AI koristi redovno, dok je manje od polovine reklo da je spremno da mu veruje. Dakle, tehnologija je već postala deo svakodnevice, ali poverenje u njene odgovore nije pratilo isti tempo.

Razlog nije teško razumeti. Veštačka inteligencija štedi vreme, dostupan je odmah i može da predstavi složenu informaciju na način koji deluje jednostavno. Upravo ta praktičnost može da nas navede da preskočimo najvažniji korak: proveru. Između rečenice „ovo mi je korisno“ i zaključka „ovo je tačno“ postoji velika razlika, a ona se u svakodnevnoj upotrebi lako izgubi.

Krajem 2025. godine, 22 javna medijska servisa iz 18 zemalja, testirala su vodeće AI asistente kroz hiljade pitanja vezanih za vesti. Rezultati su pokazali koliko problem može biti ozbiljan: skoro polovina odgovora sadržala je najmanje jedan značajan nedostatak, dok je približno svaki peti odgovor imao ozbiljne netačnosti, među kojima su bili i detalji koje je sistem jednostavno izmislio.

Posebno zabrinjava to što takvi odgovori ne moraju da zvuče sumnjivo. Naprotiv, mogu delovati sasvim normalno, stići onda kada su nam potrebni i uklopiti se u ono što smo već očekivali da čujemo. To je vrsta greške koju je najteže primetiti. Kada odgovor zvuči nesigurno, prirodno je da ga dodatno proverimo. Kada zvuči potpuno samouvereno, mnogo je lakše da ga prihvatimo bez pitanja.

Primer Deloitte-a iz Australije pokazuje da problem nije ograničen na ljude koji AI koriste bez mnogo iskustva. U jednom izveštaju koji je predat državnoj instituciji pronađene su akademske reference za studije koje nisu postojale, kao i citat pripisan sudiji saveznog suda koji ga nikada nije izgovorio. Deloitte je nakon toga vratio deo naplaćenog honorara.

Slične situacije pojavile su se i u pravosuđu. Prema javno dostupnoj bazi koja prati takve slučajeve, do sredine ove godine zabeleženo je više od 1.500 sudskih podnesaka sa citatima koje je generisao AI, naspram približno 200 godinu dana ranije. Zbog pozivanja na nepostojeće predmete pojedini advokati su kažnjeni, dok su neki ostali i bez licence na određeni period. To su profesionalci koji znaju koliko je provera važna. Problem nije bio u tome što su koristili AI alat, već u tome što su njegove rezultate prihvatili bez dovoljne provere.

Najkorisnije je AI posmatrati kao prvi nacrt: može da ubrza posao, pomogne u organizovanju informacija i ponudi polaznu tačku, ali njegov odgovor ne bi trebalo automatski smatrati konačnim. Jedna od najjednostavnijih navika jeste da pitate odakle podatak potiče, a zatim zaista otvorite navedeni izvor. Ako studija, dokument ili citat ne mogu da se pronađu, to je već dovoljan razlog za oprez. Posebnu proveru zaslužuju informacije koje se odnose na novac, zdravlje, pravo ili odluke čije bi posledice bilo teško poništiti.

Postoji i jedno staro pravilo iz sveta podataka koje je postojalo mnogo pre današnjih AI sistema: „garbage in, garbage out“. Ako su podaci na kojima se sistem oslanja nepotpuni, neuredni ili zastareli, ni sofisticirana tehnologija ne može garantovati da će konačan odgovor biti ispravan. Najveći rizik zato možda nije pojedinačna AI greška, već navika da verujemo odgovorima koje nikada nismo proverili. AI može da bude za volanom samo kao pomoćnik. Konačna odgovornost ipak ostaje na čoveku.

Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.