Istraživanje objavljeno u časopisu Science analiziralo je kako napredni AI modeli funkcionišu u realnim scenarijima urgentne medicine i rezultati su iznenadili čak i stručnjake.
Posebno je zanimljivo što su simulirani uslovi rada koji podsećaju na realne situacije u urgentnim centrima gde lekari često rade pod pritiskom vremena i sa ograničenim informacijama. Upravo u takvim okolnostima AI je pokazao potencijal da unapredi proces donošenja odluka i smanji rizik od grešaka.
AI softver analizira snimke pluća i identifikuje sumnjive čvoriće, nakon čega lekari koriste robotski kateter kako bi uzeli preciznu biopsiju direktno iz sumnjivog područja. Time se u jednom zahvatu dobija pouzdana dijagnoza Foto: Shutterstock
Kako je AI nadmašio lekare
U okviru studije upoređene su performanse lekara i AI sistema na osnovu stvarnih slučajeva iz hitne pomoći. AI model je u velikom broju situacija davao tačnije ili približnije dijagnoze posebno kada su informacije o pacijentima bile ograničene. To je naročito važno u prvim fazama pregleda kada se odluke donose brzo i često bez kompletne medicinske dokumentacije.
U testovima sa više slučajeva AI je pokazao veću stopu tačnosti u odnosu na lekare koji su analizirali iste podatke. Ključna prednost leži u sposobnosti da brzo obradi velike količine informacija, poveže simptome sa širokim spektrom mogućih stanja i prepozna obrasce koje ljudi mogu prevideti. Takođe AI nije podložan umoru niti pritisku koji često utiču na rad medicinskog osoblja.
Foto: Shutterstock
Gde AI još uvek zaostaje
Iako rezultati deluju impresivno stručnjaci upozoravaju da AI nije spreman da zameni lekare. Studija se oslanjala na tekstualne podatke bez direktnog kontakta sa pacijentima i bez neverbalnih signala koji su često ključni u medicini. U realnom okruženju lekari koriste mnogo širi spektar informacija uključujući fizički pregled i komunikaciju sa pacijentom.
AI ne može da proceni emocije bol ili kompleksne situacije koje zahtevaju iskustvo i intuiciju lekara. Takođe postoji pitanje odgovornosti i etike u donošenju medicinskih odluka što je oblast u kojoj ljudski faktor i dalje ima ključnu ulogu. Zbog toga stručnjaci naglašavaju da tehnologija treba da bude podrška a ne zamena.
Foto: P.O.
Budućnost saradnje čoveka i mašine
Istraživači smatraju da AI treba posmatrati kao alat koji pomaže lekarima a ne kao zamenu. Njegova uloga može biti drugo mišljenje u kritičnim situacijama što bi smanjilo broj grešaka i unapredilo kvalitet zdravstvene zaštite. U praksi to znači da bi lekar mogao da koristi AI kao dodatni izvor informacija pre donošenja konačne odluke.
Model saradnje lekar pacijent AI sve više dobija na značaju jer kombinuje brzinu tehnologije i iskustvo ljudi uz zadržavanje odgovornosti na strani medicinskih stručnjaka. U narednim godinama očekuje se da ovakvi sistemi postanu standard u bolnicama posebno u segmentima gde je brzina reakcije presudna za ishod lečenja
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Preuzeto sa: www.kurir.rs
