Na sjednici NSRS razmatraće se prijedlog budžeta za narednu godinu, koji je utvrdila Vlada Republike Srpske, prema kojem je predviđeno dugoročno zaduženje u 2026. u iznosu od oko 1,7 milijardi maraka, odnosno maksimalno dozvoljeno.
Pored toga Vlada je razmotrila i kratkoročno zaduženje čiji maksimalan iznos ne može biti veći 437 miliona maraka.
Vlada Republike Srpske nastavlja da šokira, ovaj put najavom plana zaduženja od preko dvije milijarde maraka, dok, procenat po procenat, dug RS-a raste svake godine.
„Za 2026. godinu predvidjeli smo zaduženje od 1.690.900.000, a u istom momentu vraćamo u 2026. godinu 1,5 milijardi maraka, tako da će na kraju 2026. godine ukupan dug iznositi 7,1 milijardu i to će biti 35,89 posto BDP-a, a danas to iznosi 35,4 posto, znači negdje 0,4 procentna poena biće veći dug. Javni dug Republike Srpske na kraju 2026. godine iznosiće 6.4 milijarde i to je 32,26 posto BDP, a sada iznosi 31,2, negdje znači otprilike jedan procentni poen dug Republike Srpske biće veći“, kaže ministar finansija Zora Vidović.
Ekonomisti upozoravaju da je ovo predviđeno zaduženje najveće do sad u istoriji Srpske te da zaduživanjem u svrhu vraćanja duga, a ne produktivnih investicija, samo dublje tonemo u dužničko ropstvo.
„Po osnovu kratkoročnog i dugoročnog zaduženja to je 2,1 milijardi u 2026. godini. Tome trebamo dodati i obaveze prema garancijama, Republika Srpska planira da preuzme obaveze u visini od 900.000.000 maraka po osnovu garancija. Dakle mi dolazimo do ukupnih obaveza za 2026. godinu od skoro tri milijarde maraka ili čak i preko tri milijarde maraka, to je zaista enormno zaduženje. Ono što je jako važno, to je da Republici Srpskoj dopspijevaju obaveze u visini od milijardu i 600 miliona po kreditima u 2026. godini, tako da iz dugoročnog zaduženja 1.690.000.000 praktično ćemo vratiti ono što dugujemo, što znači – zadužićemo se, a nećemo uložini ni u kakvu produktivnu investiciju, koja će stvoriti neku novu vrijednost“, ističe ekonomista Mirjana Orašanin.
I pored ovih desetocifrenih brojki planiranog zaduženja, ministar finansija Zora Vidović i dalje uvjerava da je Republika Srpska niskozadužena. Struka smatra da nije dobro konstantno zaduživanje uz pad proizvodnje.
„Sve će oni to reći mi nismo puno zaduženi, lagaće do besvijesti i sebe i druge, ko još u to veruje uopšte. I to samo pokazuje da dok lažu, znaju o ekonomiji, koliko ja o nuklearnoj fizici, da navaljuju na teritoriju ili republiku koja ima pad produktivnosti, pad proizvodnje, navaljuješ sve veće dugove, pa kažem to može samo da radi onaj ko joj zlo misli. Ja sam davno rekla da ne treba niko sa strane ništa da radi, oni će Republiku Srpsku okinuti, ukinuti, zakinuti, ostaće samo one table na ulasku „Welcome“, kaže ekonomista Svetlana Cenić.
Kad se analizira rast sredstva prikupljenih od PDV-a, vidljivo je da on ne ide onom dinamikom koju je planirala Vlada, što bi mogao biti dodatni deficit na kraju godine, smatra struka. Samim tim izmirivanje obaveza na teret budžeta je upitno.
U narednoj godini ne možemo očekivati nikakve značajnije investicije, jer, kada se zadužimo na jednoj strani, a dug vratimo na drugoj, ostajemo bez sredstava za investiranje, kaže struka.
Preuzeto sa: www.slobodna-bosna.ba
