SVE IM KRENULO NA BOLJE: U ovoj evropskoj zemlji se radi četiri dana u sedmici…

Holandija ima najkraće radno vrijeme u Evropi, ali neki stručnjaci kažu da to šteti njenoj privredi.

Holanđani su usvojili radnu nedelju od samo četiri dana.

Ali da li tako nešto može da potraje?

„Deca su samo jednom mala”, kaže Gevin Arm, suosnivač malog preduzeća Positivity Branding sa sedištem u Amsterdamu, prenosi BBC.

„Većina ljudi, ako vode kompaniju, bacaju se na to i rade, rade, rade da bi pokušali da uspiju. I vjerovatno to rade za sopstvenu djecu.

„Ali onda se osvrnu kada odrastu i kažu: ‘Propustio sam taj deo njihovih života’, i to je užasno.

„Ne želimo to”, kaže on.

Arm razgovara sa mnom u udobnoj kancelariji firme u živahnom naselju De Pijp u holandskoj prijestonici, južno od centra grada.

Naselje je poznato po užurbanim pijacama i boemskoj istoriji.

Firma koju je osnovao sa kolegom Bertom de Vitom, savetuje kompanije o njihovom identitetu i pakovanju.

Arm i de Vit su prije sedam godina prešli na četvorodnevnu radnu nedelju.

Zaposlenima nije smanjena plata, niti su morali da rade duže tokom ta četiri dana.

Umesto toga, radili su osam dnevno.

„Ravnoteža između posla i privatnog života bila je u srži svega”, dodaje De Vit, koji se ne slaže sa sugestijom da njihovi zaposleni sada rade manje za isti iznos novca.

On to opisuje „kao pametniji, a ne naporniji rad”.

„U drugim zemljama možda provode mnogo vremena na poslu, ali to ne znači da mnogo i rade – promena kulture i načina razmišljanja je najveći izazov.”

Četvorodnevna radna nedelje je godinama uobičajena širom Holandije, a čak su se i najveće kompanije pridružile.

FNV, najveći sindikat u zemlji, nastavlja da se bori da ova praksa postane zvanična preporuka vlade.

U svakom slučaju, zaposleni u Holandiji već imaju zakonsko pravo da zahtjevaju smanjenje radnog vremena.

„Treba mi vreme da pročistim mozak, oslobodim um.

„Najbolje ideje dobijam kada šetam psa”, kaže Marike Pepers, direktorka za ljudske resurse u holandskoj softverskoj firmi Nmbrs.

Ona uzima slobodan petak svake nedelje.

„Niko me ne očekuje na poslu, dobijam inspiraciju, za mene je bolje, a i kompaniji je”, kaže.

Otkako je kompanija prešla na četvorodnevnu radnu nedelju, „manje je slučajeva bolovanja zaposlenih i više je onih koji ostaju na istom poslu i ne odlaze iz firme”, dodaje.

Ali teško je bilo prihvatiti ovu ideju, kaže ona.

„Morali smo da ubedimo investitore. Naši ljudi su u početku bili sumnjičavi, govorili su: ‘Nisam sposoban da završim posao za pet dana’.

„Neki su osjećali pritisak.

„Ali jednostavno moramo da budemo rigorozni u određivanju prioriteta u radu, da smanjimo broj sastanaka”, kaže.

Usvajanje četvorodnevne radne nedelje u Holandiji privuklo je međunarodnu pažnju.

Zaposleni u Holandiji rade u proseku 32,1 sat nedeljno, što je najmanje u EU i znatno ispod proseka od 36 sati.

Istovremeno, holandski ekonomski učinak ili BDP po glavi stanovnika ostaje među najvišim u Evropi i blizu vrha zemalja članica OECD-a (Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj) razvijenih privreda.

To dovodi u pitanje pretpostavku da bogatim zemljama treba dugo radno vreme da bi ostale konkurentne.

Ali da li je realnost četvorodnevne radne nedelje u Holandiji toliko uspešna za domaću privredu kao što pokazuju podaci?

„Tačno je da Holandija ima visoku produktivnost i da ljudi rade manje sati”, kaže Danijela Gloker, ekonomistkinja u odeljenju za Holandiju pri OECD-u.

„Ali u proteklih 15 godina produktivnost nije porasla.

„Dakle, ako Holanđani žele da održe kvalitet života, moraju da povećaju produktivnost ili da povećaju ponudu radne snage”, dodaje.

To bi značilo da će postojeći radnici morati da počnu da proizvode više robe i usluga po danu rada, ili će zemlji biti potrebni dodatni ljudi na tržište rada, na primer, potencijalno kroz povećanu imigraciju.

Holandija ima najveći udio radnika sa skraćenim radnim vremenom u OECD-u, gde skoro polovina zaposlenih radi manje od punog radnog vremena.

Više plate i način na koji holandski porezi utiču na srednji dio raspodjele prihoda čine dodatne sate manje privlačnim.

Tri od četiri žene i jedan od četiri muškarca rade manje od 35 sati, podaci su vlade.

Sindikati tvrde da „jedan dan manje” može da bude dobar za privredu, produktivnost i društvo, i da normalizacija četvorodnevnih obrazaca može da zadrži na poslu ljude koji bi inače potpuno napustili posao.

Ali OECD upozorava da se i pritisci pojačavaju.

Kao i većina zemalja, Holandija se suočava sa starenjem stanovništva, tako da kako sve više ljudi odlazi u penziju, manje ih je u radnoj snazi.

„Holanđani su bogati i manje rade, ali pitanje je koliko je ovo održivo?”, kaže Nikola Gon, ekonomista u OECD-u.

„Ono što se dešava je da Holandija nailazi na ograničenja sa svih strana, a način da se ovo ublaži je proširenje ponude”.

Jedan od načina za povećanje ove ponude mogao bi da bude da se više Holanđanki zaposli na puno radno vreme.

Iako je zaposlenost žena visoka, više od polovine Holanđanki ima skraćeno radno vreme – oko tri puta više od proseka OECD-a.

Glavno ograničenje je briga o deci, a visoki porezi na dohodak i složene beneficije mogu da obeshrabre ljude, posebno druge zaposlene u porodici, da rade više sati.

Peter Hajn van Muligen iz Holandskog zavoda za statistiku (CBS) ukazuje na „institucionalizovani konzervativizam” duboko ukorenjen u holandskom društvu, koji deluje kao prepreka,

Studija iz 2024. godine otkrila je da svaki treći stanovnik Holandije smatra da majke sa veoma malom decom (uzrasta od tri godine ili mlađe) treba da rade najviše jedan dan u nedelji, a skoro 80 odsto smatra da je tri dana u nedelji maksimum.

Za očeve ovi udeli iznose pet i 29 odsto.