Više od 11 hiljada kompanija nalazi se na listi dužnika Uprave za indirektno oporezivanje Bosne i Hercegovine (UIO BiH) koja od njih za poreze potražuje stotine miliona maraka. Ukupni dug po osnovu PDV-a na kraju 2025. godine iznosio je 387 miliona KM.
Među dužnicima su i firme u djelimičnom ili većinskom stranom vlasništvu. Milioni maraka koje duguju teško da će se ikada naplatiti, jer te firme često nemaju imovinu, a njihovi vlasnici su izvan Bosne i Hercegovine.
Nizozemski biznismen Dennis Dietrich Cornelissen otvorio je 2011. u Petrovu tvornicu kreveta “Napco Beds factory”. Na svom vrhuncu ova tvornica zapošljavala je 400 radnika i izvozila u nekoliko evropskih zemalja. Dvije hiljade osamnaeste je zatvorena nakon što je vlasnik u istoimenoj kompaniji u Nizozemskoj proglasio bankrot. Osim radnika koji su ostali bez posla, ostao je dug ovog stranog investitora po osnovu PDV-a od milion i 120 hiljada KM. Ovo je samo jedna od 241 kompanije koje su bile u stranom vlasništvu, a koje se sada nalaze na listi dužnika Uprave za indirektno oporezivanje BiH, piše BHRT.
Poreski savjetnik Dejan Radić kaže da u većini slučajeva dug od stranaca nije moguće naplatiti, jer Bosna i Hercegovina nema efikasne sporazume i mehanizme da ih naplati u njihovim matičnim državama.
“U situaciji kada su računi blokirani, kada novčanih sredstava na transakcionim računima nema, kada pokretne i nepokretne imovine takođe nema, dakle, u odsustvu tih elemenata veoma je teško izvršiti naplatu duga po osnovu indirektnih poreza od stranih lica”, kaže Radić.
Naš institucionalni propust je što Uprava za indirektno oporezivanje BiH nema organizacionu jedinicu za redovnu naplatu, već samo za prinudnu i zato reaguje kasno. Kada se nagomila dug i firma zatvori, od Ministarstva sigurnosti Bosne i Hercegovine tada se traži informacija o prebivalištu stranca, vlasnika ugašene firme, a odgovor bude uglavnom isti.
“Većinom dobijemo informaciju da su napustili Bosnu i Hercegovinu. Od tog momenta nema mogućnosti za mjere prinudne naplate i dug, u najvećoj mjeri, postaje nenaplativ, u slučajevima kada nema imovine”, navode iz UIO BiH.
Ekonomski stručnjaci smatraju da najveću odgovornost imaju domaće institucije, koje očigledno ne provjeravaju njihovu reputaciju i poslovanje u zemljama iz kojih dolaze.
“Ako je neko prijatelj sa nekim ko je u političkom životu izrazito prisutan, provjere se čak i ne rade. To nije u redu. Zbog toga i imamo toliko propalih ugovora i toliko propalih investicija i ostavljenih dugova”, smatra ekonomski analitičar Zoran Pavlović.
Konstantna politička kriza i nestabilnost sasvim sigurno imaju presudnu ulogu što nas ozbiljni investitori zaobilaze u širokom luku.
“Našu zemlju često zaobilaze ozbiljni investitori, a više i češće će nam doći investitori koji su špekulanti, koji imaju sasvim različite namjere i potrebe od onog što je potrebno jednoj zemlji poput naše”, mišljenja je Saša Grabovac iz Udruženja ekonomista “SWOT”.
Za neplaćanje poreza, zavisno od iznosa, predviđene su novčane i zatvorske kazne od šest mjeseci do deset godina.
U praksi, sudovi za poresku utaju najčešće izriču jednogodišnje kazne zatvora, uz obavezu nadoknade utajenog poreza. Za one koji ne žive i ne borave u Bosni i Hercegovini to ne važi, jer ne postoji način da se privedu sudu, niti da se od njihove imovine u inostranstvu naplati poreski dug napravljen u BiH.
Preuzeto sa: crna-hronika.info
