Lavrov je istakao da Moskva ne vidi apsolutno nikakav razlog za pokretanje vojne akcije protiv bilo koje evropske zemlje. Međutim, ako bude napadnut, odgovor će biti nasilan
Rusija nema nameru da napadne Evropu, ali je spremna da pruži potpuni vojni odgovor ako bude napadnuta, rekao je ruski ministar spoljnih poslova u nedelju uveče. Sergej Lavrovpojačavajući retoriku Kremlja usred rastućih tenzija između Moskve i njenih zapadnih saveznika. Njegova poruka, izrečena u intervjuu za sedmičnu emisiju “Itogi Nedeli” na NTV-u, predstavlja jednu od najdirektnijih prijetnji do sada, jasno razgraničavajući potencijalni sukob s Evropom od “specijalne vojne operacije” koja se izvodi u Ukrajini.
Lavrov je naglasio da Moskva ne vidi apsolutno nikakav razlog za pokretanje vojne akcije protiv bilo koje evropske zemlje, odbacujući tvrdnje zapadnih zvaničnika o ruskim ekspanzionističkim planovima kao neosnovane. Međutim, upozorio je da će se percepcija i reakcija Rusije drastično promijeniti ako Evropa prva uđe u vojni sukob.
– Nemamo nameru da napadamo Evropu. Apsolutno nemamo potrebe za tim.
Ova izjava uslijedila je nakon nedvosmislene prijetnje o posljedicama mogućeg evropskog napada na Rusku Federaciju.
– Ako Evropa odluči da realizuje svoje pretnje da se pripremi za rat protiv nas i krene u napad, to neće biti specijalna vojna operacija sa naše strane. To će biti potpuni vojni odgovor sa svim raspoloživim vojnim sredstvimau skladu sa našim doktrinama – rekao je Lavrov, prenosi ruska agencija TASS.
Kontekst zategnutih odnosa
Ove oštre riječi dolaze u trenutku kada evropske zemlje značajno povećavaju svoje vojne budžete i jačaju odbrambene kapacitete, navodeći kao razlog potrebu zaštite istočnog krila NATO-a. Kremlj, s druge strane, takve poteze tumači kao “ratnohuškačku retoriku” i pripremu za sukob. Ruski zvaničnici često ističu takve izjave njemačkog generala Carstena Breuerakoji je krajem 2025. upozorio da Njemačka mora biti spremna za potencijalni rat sa Rusijom do 2029. godine.
Prema Moskvi, Evropska unija je pokrenula inicijative za mobilizaciju do osam stotina milijardi eura za jačanje odbrambene industrije, što Lavrov vidi kao dio šireg plana “evropske ratne partije” koja, kako tvrdi, ulaže svoj politički kapital u nanošenje “strateškog poraza Rusiji”. U tom kontekstu, Lavrov je optužio gotovo sve evropske zemlje da “pumpaju kijevski režim novcem i oružjem”, čime, po njegovom mišljenju, sabotiraju bilo kakve mirovne inicijative.
Lavrov u svom govoru pozvao predsednika Vladimira Putina da govorikoji je na svojoj godišnjoj konferenciji za novinare krajem 2025. izjavio da Rusija nije u ratu sa Zapadom, već da je Zapad “u ratu sa Rusijom u rukama ukrajinskih nacionalista”. Ova teza je postala središnji dio ruskog narativa, koji opravdava trajanje i intenzitet sukoba u Ukrajini.
Zanimljivo je da je Lavrov u nedavnim izjavama povukao paralelu između administracije američkog predsjednika Donald Trumpkoja je, prema njegovim riječima, pokazala interes za normalizaciju diplomatskih odnosa, te evropsku elitu koju optužuje da “žrtvuje sopstvene interese” zarad podrške Ukrajini.
Upozorenje o “vojnom odgovoru u punom obimu” dobija dodatnu težinu u svjetlu činjenice da je Rusija tokom 2024. i 2025. radila na ažuriranju svoje nuklearne i vojne doktrine. Prema dostupnim informacijama, ove promjene uključuju snižavanje praga za upotrebu strateškog naoružanja u slučaju direktne prijetnje suverenitetu i teritorijalnom integritetu zemlje. Osim toga, tenzije dodatno podižu izvještaji iz Poljske i baltičkih država, koje su početkom februara 2026. izvijestile o rekordnom broju hibridnih prijetnji, uključujući sajber napade i incidente s dronovima na svojim granicama.
