Mnogo se promijenilo u igri od mog prvog Božića kao fudbalera, prije 50 godina.
Kao mladi šegrt u Bristol Roversu 1970-ih, bilo je to vrijeme davanja – za mene, ako sam imao sreće!
Svaki šegrt imao je posao da brine o čizmama najmanje tri viša profesionalca tokom cijele sezone i ove dužnosti se nisu mogle olako shvatiti.
Čišćenje svlačionica, pa čak i gaženje udubljenja radi popravljanja dotrajalog terena je takođe bilo u mojoj nadležnosti, ali kopačke su bile ključne i morale su biti u stanju pljuvačke za svaku utakmicu.
Tokom Božića i Uskrsa, dva najprometnija doba sezone, bili biste bez prestanka. Provodili bismo sate čisteći ih, sušivši ih i polirajući.
Ipak, postojala je neka nagrada. Božić je bio jedan od dva dana dodatne plaće za koje bismo se nadali da će nam doći. Drugi je bio na kraju sezone, kada bi igrači o kojima ste se brinuli iskazivali svoju zahvalnost uz napojnicu od nekoliko funti.
Otišao sam od kuće sa 16 godina da bih se pridružio Roversima koji su u to vrijeme bili u sadašnjem Championshipu. U tim godinama mi je dozvoljeno da se vratim u južni Vels nakon treninga na Badnje veče.
Da su stariji igrači bili na Božić, šegrti iz Bristola bi bili obavezni da nas pokrivaju. Ali čak iu tom uzrastu bilo je prilično jasno da naši poslovi podrazumevaju rad tokom ovih prazničnih perioda, a na Boxing Day smo uvek gledali prvi tim ili igrali u ligi fudbalskih kombinacija.
Ja sam postao profesionalac oduzeo je sve gore navedene obaveze – iako sam ionako uvijek sam vodio računa o svojim čizmama i klinovima – ali Božić je ipak bio posebno vrijeme.
U svakom klubu u kojem sam bio, imali smo nekoga ko bi organizovao božićne dane – i noćne izlaske.
Išao sam na razne lokacije, sa mnogo različitih tematskih večeri.
Vremena su tada bila drugačija i naše plate su bile veoma blizu većini radnika van igre, tako da su fudbaleri bili mnogo bliži zajednicama u kojima su igrali. Mešanje sa javnošću jednostavno nije bio problem, a ti noćni izlasci u lokalnim pabovima i noćnim klubovima u kojima si puštao kosu nikada nisu bili bez alkohola.
U stvari, mnogi menadžeri povremeno bi podsticali zajedničke noćne izlaske kako bi izgradili timsko povezivanje i duh, i podstakli bliskost unutar grupe.
Očigledno sada znamo da prekomjerno pijenje nije dobra ideja, ali 1970-ih i 80-ih engleska igra i kultura su to prihvatili i prihvatili.
Samo se osvrnite na to u koliko finala Evropskog kupa naši timovi ne samo da su se takmičili, već i pobedili u toj eri – Liverpul, Notingem Forest i Aston Vila svedoče o tome.
Piće nikad nije bilo mrsko. Čak ste uzeli i kap viskija ili rakije u šoljicu čaja pre utakmice ako je vreme bilo zaista hladno. Zapravo sam igrao sa nekim vrlo dobrim pijanima, ali uporedi ih sa tadašnjim ragbi momcima i oni su zaista bili samo štenci!
Preuzeto uz navođenje izvora: www.bbc.com
