Kineska ekonomija je tokom 2025. godine nastavila da zauzima centralno mesto u globalnim ekonomskim kretanjima, uprkos brojim izazovima u međunarodnom okruženju. Kao druga najveća ekonomija sveta, Kina se istovremeno suočava sa unutrašnjim strukturnim pritiscima i spoljnim trgovinskim i tehnološkim ograničenjima. Ipak, podaci iz 2025. godine ukazuju na relativnu stabilnost i sposobnost privrede da očuva rast zahvaljujući snažnom izvozu, tehnološkom razvoju i državnim merama podrške.
U prvih devet meseci kineska ekonomija zabeležila je rast BDP-a iznad 5 odsto, i na taj način ispunila cilj postavljen za ovu godinu. Najveći doprinos došao je iz industrijske proizvodnje, snažnog izvoznog sektora i kontinuiranog razvoja visokotehnoloških oblasti. Posebno su se istakle industrije električnih vozila, nove generacije industrijskih robota, naprednih materijala i digitalnih platformi. Ove grane ne samo da jačaju ulogu Kine kao globalnog tehnološkog takmaca, već podupiru i njenu strategiju dugoročne ekonomske modernizacije.
Mišljenje ekonomista je da ostvareni značajni rezultati koji su potvrili sposobnost kineske privrede da se prilagodi spoljnim pritiscima, uključujući trgovinske tenzije i ograničen pristup nekim naprednim tehnologijama. Međutim, i pored ostvarenih rezultata, na unutrašnjem planu i dalje postoje izazovi koji zahtevaju pažljiv pristup. Najpre, neophodno je podstaći potrošače na potrošnju kako bi se ostvario rast u maloprodaji i uslužnom sektoru kao glavnim osloncima ekonomskog rasta u jednoj velikoj ekonomiji, kao što je kineska.
Takođe, neophodno je naći rešenje i za sektor nekretnina. Primetan je dalji pad investicija u nekretnine, kao i činjenica da se veliki broj kompanija u ovom sektoru bori sa visokim dugovima i nedostatkom likvidnosti. Neminovno, pad tržišta nekretnina uticao je na građevinski sektor, bankarska potraživanja i poverenje potrošača i na taj način stvorio efekat lančane reakcije koji se odrazio na celokupnu privredu. Međutim, budući da je Kina, kao odgovorna država, preduzela mere neophodne za stabilizaciju sektora, uključujući finansijsku podršku i restrukturiranje dugova, u 2026. godini se očekuju znaci oporavka.
Tokom 2025. godine vlada Kine je sprovodila kombinaciju fiskalnih i monetarnih mera kako bi ublažila pritiske i podstakla ekonomski rast. U tom smislu, povećana su javna ulaganja u infrastrukturu, tehnološki razvoj i obnovljive izvore energije. Takođe je dodatno naglašena podrška privatnom sektoru, posebno u oblastima proizvodnje i inovacija. Kada je reč o monetarnoj politici, ona je ostala fleksibilna, sa ciljem održavanja likvidnosti i povoljnijih uslova finansiranja kako bi se ojačala investiciona aktivnost.
Predviđanja za 2026. godinu daju razlog za oprezni optimizam. Međunarodne finansijske institucije očekuju da će rast kineskog BDP-a iznositi između 4,4 i 4,8 procenata. Iako to predstavlja blago usporavanje u odnosu na 2025, Kina će i dalje ostati jedna od najdinamičnijih velikih ekonomija sveta. Očekuje se da će vlada i dalje postavljati cilj „oko 5 odsto“, zadržavajući strategiju balansiranja između stabilnosti i reformi.
Stručnjaci predviđaju da će Peking u 2026. zadržati proaktivnu fiskalnu politiku, uz povećana ulaganja u projekte koji mogu brzo pokrenuti potrošnju, kao i u dugoročne razvojne oblasti poput zelene energije, biotehnologije i digitalnih industrija. Monetarna politika bi mogla biti dodatno prilagođena kako bi se smanjili troškovi zaduživanja i podstakle nove investicije.
Međutim, neki izazovi će i dalje ostati. Jedan od dugoročnih rizika po produktivnost i domaću potrošnju predstavlja demografski pad, koji sa sobom nosi smanjenje radno sposobne populacije. Kao ključna nepoznanica ostaje pitanje nekretnina— hoće li se sektor stabilizovati ili dodatno usporiti privredu? Dodatno, geopolitičke napetosti, posebno one vezane za trgovinske odnose sa SAD i pojedinim evropskim državama, takođe mogu uticati na izvoz i tehnološke tokove.
Ipak, uprkos svemu, Kina ulazi u 2026. godinu sa snažnim industrijskim kapacitetima, ambicioznim tehnološkim planovima i sposobnošću brze mobilizacije državnih resursa. Doslednim sprovođenjem strukturnih reformi, kineska ekonomija može održati stabilan razvoj i očuvati vodeću ulogu u globalnim ekonomskim trendovima.
Ivona Lađevac, zamenica direktora Instituta za međunarodnu politiku i privredu
Preuzeto sa: www.oslobodjenje.ba
