Uveden u Dansku Kuću slavnih
©IMAGO
Thomas Helveg je igrao zajedno sa Peterom Schmeichelom i Brian Laudrupom u reprezentaciji Danske, zajedno sa Paolom Maldinijem i Andrijem Ševčenkom u AC Milanu i učestvovao na svjetskim i evropskim prvenstvima. U Transfermarktu, 54-godišnjak se osvrće na svoju uzbudljivu karijeru.
Postoje nagrade koje i najiskusnije profesionalce ostavljaju bez teksta. Bio je takav trenutak za Thomasa Helvega u junu kada je dobio posebnu čast da bude primljen u Dansku fudbalsku kuću slavnih. “Ovakva nagrada je najveća stvar koju možete dobiti kao fudbaler. Ne može svako da se nađe na ovoj listi i to jasno pokazuje koliki je vaš značaj u danskom fudbalu. Veoma sam ponosan i istovremeno zahvalan što sam uvršten u Kuću slavnih”, objašnjava on na početku razgovora.
Osvrćući se na svoju karijeru, otvoreno priznaje da nije baš vjerovao u profesionalnu karijeru. “Naravno da mi je oduvijek bila želja i san da postanem profesionalni fudbaler, ali tada nisam baš znao koje su moje snage i mnogim mladim igračima je bilo teško da uđu u profesionalni tim. Shodno tome, postavio sam sebi cilj da odigram jednu ili dvije profesionalne utakmice. U stvari, razmišljao sam i o tome da na fudbal gledam više kao na hobi i da započnem kurs koji je bio moj prvi profesionalni ugovor, kada sam potpisao ugovor ili trenirao. krune, bio sam najsrećnija osoba na svetu i prvi put sam izašao da jedem sa svojom devojkom”, kaže Helveg kroz smeh.
Sa Jurendic & Addom
Svi Transfermarkt intervjui
Ovuda!
Postao je redovan u Odense BK sa 19 godina i postao fokus raznih evropskih klubova iz prvih 5 liga. Ali u početku nije bio potpuno uvjeren u odlazak u inostranstvo jer nije bio samo fudbaler, već i porodičan čovjek i njegova supruga je zbog transfera morala odustati od stalnog posla.
“Čuo sam neke loše stvari o Italiji u to vrijeme, uključujući da u svakom klubu postoje mafijaške strukture ili da plate nisu isplaćivane na vrijeme. Zato smo supruga i ja razmišljali na početku jer nismo znali da li su glasine istinite. Ali oboje smo prilično brzo odlučili da želimo da pokušamo u ovoj avanturi. Iako je u početku bilo teško, ali uostalom smo malo ili ne pričali Italijani, a mi Danci nismo pričali engleski i nismo govorili Italijani i nismo govorili. komunikativan, tako da smo bili u mogućnosti da se brzo integrišemo “Zabavno, moja žena je vremenom stekla više novih prijatelja od mene”, sa osmehom se priseća bivši desni bek, koji se pridružio Udinezeu za sezonu 1993/94.
Helveg se sastaje s Bierhofom na Udinese Calcio: “Jedan od mojih najbližih prijatelja”
U crno-belima je kasnije upoznao Alberta Zakeronija, trenera pod kojim će odigrati najviše utakmica u karijeri. “Revolucionirao je italijanski fudbal načinom na koji je igrao fudbal. Do tada je fudbal bio veoma defanzivni, veoma taktički. Uveo je sistem 3-4-3 i time smo iznenadili mnoge timove. Sjećam se pobjede od 3-0 protiv Juventusa iz Torina. Nakon samo nekoliko minuta dobili smo crveni karton. Trener je prešao na trojku, a igrali smo na lancu za tri igrača i igrali smo Juve čak i kada smo igrali Juve. o svuda.”
Na Udinese Calcio-u 1995. također je upoznao Nijemca koji će godinu dana kasnije igrati posebnu ulogu u tituli prvaka Evrope DFB tima, a također će postati od povjerenja Helvega: Olivera Bierhoffa. “Oliver je dobar momak i do danas mi je jedan od najbližih prijatelja. Iz sportske perspektive, bio je snažan napadač, a nije uzalud kasnije postao njemački reprezentativac. Tada smo išli zajedno na treninge svaki dan, a radili smo i mnogo izvan toga. Tradicija nam je bila da se nađemo na čaši vina uveče. Uživali smo i u životu u Italiji”, kaže Helveugh.
I Bierhoff i Helveg postigli su status apsolutnih najboljih izvođača. U skladu s tim, nije trebalo dugo prije nego što su vrhunski italijanski klubovi držali na oku njih dvojicu. Na kraju, Helveg je odlučio da prati svog prijatelja u AC Milan. “Kada je stigao poziv, bio sam zapravo iznenađen jer nisam očekivao da će najbolji tim u Evropi htjeti da me potpiše. Ono što me je impresioniralo je, s jedne strane, veličina i moć kluba u Italiji, ali i širom svijeta, as druge strane, bliskost i toplina koja je postojala u klubu. Svi su bili zabrinuti da jedni drugima ide dobro. Ali u isto vrijeme je bio i dovoljan pritisak da pobijedimo.” pobijediti i istovremeno dominirati nad protivnikom.”
Sa osmehom, Danac se priseća i svog prvog susreta sa tadašnjim predsednikom Silviom Berluskonijem. “Odjednom je helikopter sletio na poligon i Berlusconi je izašao. U isto vrijeme ga je već čekala šačica tjelohranitelja. Nikad nije imao puno vremena za razgovor, ali kada je ušao u prostoriju, okružila ga je posebna aura. Šta god da si uradio, svi su bili tihi. Kao da je kralj ulazio u palatu.”
Helveg oduševljen Maldinijem – najsmješniji saigrač bio je Taribo West
Dok je u Udinama sve bilo manje i mirnije, preseljenje u modnu metropolu je za Helvega značilo zaron u fascinantan svijet. Odjednom je bio na terenu pored svetskih zvezda poput Maldinija, Roberta Donadonija, a kasnije Ševčenka i Đenara Gatuza. Dva igrača su posebno ostavila trajan utisak na njega. “Sa Paolom Maldinijem mnogi su imali utisak da je arogantan ili distanciran – on je potpuna suprotnost. Samo su ga zvali senatorom u timu. Vodio je računa o svemu i svakome. Držao je tim na okupu. Uvek je želeo da zna kako su njegovi saigrači i svuda je nudio svoju pomoć. Apsolutni timski igrač. S druge strane, mene je Andrea Pirlo impresionirao. Anćeloti da bude odbrambeni igrač. Ova promena je bila „Neverovatno. Nikada više nisam vidio takvog profesionalca koji je u isto vrijeme nastupao s takvom inteligencijom i elegancijom. Bio je virtuoz na lopti“, naglasio je Helveg.
A u istom dahu prozvao je i najsmješnijeg saigrača: “Taribo West je bio lud u pozitivnom smislu. Na terenima je bila apsolutna zabrana mobilnih telefona. Nekako je ipak uvijek uspijevao da dobije mobitel. Bilo je čak i situacija u kojima se deset minuta prije treninga skrivao u toaletu kako bi telefonirao.”
Ali Milan nije imao samo veliki uticaj na Helvega u oblasti sporta, već i u pogledu stila odevanja i modne svesti. “Još se sećam svog prvog dana u Udinezeu. Tada sam nosio šarene čarape. Talijani u svlačionici su me samo šokirani gledali, kao da sam počinio najgori zločin na svetu. Drugi dan sam došao na trening u šortsu i patikama, što je takođe bilo potpuno pogrešno. Tada sam se upoznao sa italijanskim modnim svetom, koliko je važno šta je obuća u svetu mode, a danas znam šta je dobra obuća. su suštinski”, kaže Helveg kroz smijeh.
Helvegovo gorko finale Lige šampiona 2003
I u Milanu se Helveg odmah razvio u neprikosnovenog regularnog igrača na desnoj strani i slavio osvajanje italijanskog prvenstva sa timom u sezoni 1998/99. Nekoliko sezona kasnije iskusio je da su radost i patnja bliske. U sezoni 2002/03. nastavio je da uživa veliki značaj u timu i čak je nosio kapitensku traku u nekim utakmicama, ali je izgubio redovno mjesto. Ono što je posebno bolno bilo je to što je samo sa tribina doživio finale Lige šampiona koji je osvojio titulu. “Moram priznati, osjećam se kao prvak Italije, osjećam se kao osvajač kupa Italije, ali ne osjećam se kao pobjednik Lige šampiona. Da, ova titula je na papiru i u mom CV-u, ali nažalost nisam mogao da dam tako veliki doprinos tome. Ali morate reći i da je konkurencija bila izuzetno žestoka. Sa svim pozicijama u Milanu, bilo je apsolutno beznačajno popunjeno. Propuštanje finala je bilo veliko razočarenje.”
Helveg se ukupno pojavio 240 puta u Seriji A, ali se samo tri puta susreo sa svojim najtežim protivnikom. “Za mene je Ronaldo apsolutno zaslužio oznaku izuzetan. Bio je otrovan, pametan, okretan. Mogao je samo jednim pokretom izbaciti defanzivce van granica. Kad jednom krene, mogao si biti srećan ako nije postigao gol. Bio je brutalan ispred gola.”
Helveg ispunjava svoj san iz djetinjstva preselivši se u Gladbach
Nakon kratkog boravka u Engleskoj u Norwich Cityju, sletio je u Borusiju Menhengladbah 2005. Promena koja je bila putovanje u prošlost i ispunjenje sna iz detinjstva. Zato što je kao tinejdžer mnogo gledao njemačku televiziju. Gledajući unazad, ova posvećenost nije bila krunisana uspjehom. Helveg je stalno morao da se nosi sa povredama i zbog toga je odigrao samo 15 utakmica u godinu i po dana. “Iako moje vrijeme u Gladbachu nije prošlo onako kako sam zamišljao, i dalje se sa zadovoljstvom osvrćem na prošlost. Uspio sam ispuniti veliki san iz djetinjstva. Tada sam uvijek gledao ‘Sportschau’ i imao sam želju da jednog dana zaigram u Bundesligi”, rekao je Helveg.
U reprezentaciji je stekao reputaciju neumornog radnika na desnom krilu. Odigrao je ukupno 108 međunarodnih utakmica za danski Dynamite. Posebno mu je i danas jako važno učešće na dva svjetska i tri evropska prvenstva. Doživio je najbolju i najgoru utakmicu u isto vrijeme: u četvrtfinalu protiv Brazila 1998. godine. “Brazilci su se takmičili sa apsolutnim legendama poput Ronalda, Rivalda i Roberta Carlosa. S jedne strane, superzvijezde i individualisti, s druge strane, tim koji se borio za svaki metar. Poveli smo rano i bili ravnopravni tokom cijele utakmice. Da smo tog dana prošli u polufinale, apsolutno bismo zaslužili. iskusiti toliko toga.”
Tekst i intervju Henrik Stadnischenko
Preuzeto uz navođenje izvora: www.transfermarkt.de
