Inovativni američki startap pod nazivom Panthalassa odlučio je da baci rukavicu u lice Masku i pokrene izgradnju serverskih farmi koje plutaju na otvorenom moru. Ova revolucionarna tehnološka trka nastala je jer zemaljski data centri troše stravične količine struje, stvaraju nesnosnu buku i izazivaju ogroman bes kod lokalnog stanovništva.
Stručnjaci objašnjavaju da potrebe za razvojem veštačke inteligencije rastu brzinom svetlosti, pa je kontrola nad moćnim procesorima postala glavno geopolitičko oružje veka. Dok Mask planira da od 2028. godine počne sa podizanjem AI satelita na solarni pogon u orbitu Zemlje, njegovi rivali tvrde da je svemirski projekat tehnički previše rizičan i stotinu puta skuplji od slanja opreme na vodu. Sukob ove dve struje odrediće ko će u bliskoj budućnosti držati ključeve globalnog interneta i upravljati najnaprednijim algoritmima na planeti.
Foto: EPA / NASA
Svemirski rizik naspram morske dubine: Zašto je slanje opreme u orbitu skuplje čak sto puta
Kompanija SpaceX je u dokumentaciji za nedavni izlazak na berzu zvanično upozorila svoje investitore da plan sa orbitalnim centrima podataka nosi ogromnu tehničku složenost i tehnologije koje još ne postoje. Upravo tu nesigurnost koristi startap Panthalassa iz Portlanda, koji iza sebe ima moćnu podršku milijardera Petera Tila i vodećih investicionih fondova iz Silicijumske doline.
Oni već čitavu deceniju tajno razvijaju bove-elektrane koje koriste snagu okeanskih talasa kako bi proizvele sopstvenu struju za napajanje superkompjutera. Glavni finansijski adut morskih centara podataka leži u neverovatnoj uštedi novca na transportu i lansiranju opreme. Poznato je da SpaceX naplaćuje i do 90 miliona dolara za samo jedno lansiranje rakete, što slanje teškog hardvera u svemir čini ekonomski neisplativim za masovnu upotrebu. Investitori ističu da slanje jedne tone tereta u svemir košta sto puta više nego postavljanje iste težine na vodu, zbog čega Panthalassa ima nesumnjivu prednost u ovoj trci.
Džinovske bove od 70 metara: Kako funkcionišu plutajuće AI elektrane na otvorenom moru
Inženjerski tim ovog startapa, koji uglavnom čine bivši stručnjaci iz kompanija Apple, Google, Tesla i samog SpaceX-a, konstruisao je prototip pod nazivom Ocean-2. Ovaj masivni objekat se sastoji od čeličnog tornja visokog čak 70 metara koji je potopljen ispod površine, dok iznad vode pluta ogromna sferna konstrukcija.
Kako se talasi podižu i spuštaju, voda se pumpa kroz centralni deo direktno u turbinu koja neprekidno proizvodi do jednog megavata čiste električne energije. Plan je da se već sledeće godine ove bove opreme najmodernijim AI čipovima, pa će se procesi učenja veštačke inteligencije obavljati direktno na pučini. Podaci će se sa kopna slati i primati putem satelitskih veza, što znači da će korisnici dobiti najjeftiniju računarsku snagu na svetu. Kompanija planira da rasporedi na hiljade ovih slobodno plutajućih modula u divljim vodama Južnog okeana, daleko od svih pomorskih ruta i brodskog saobraćaja.
Foto: Shutterstock
Besplatno hlađenje čipova na temperaturi od samo 10 stepeni
Jedan od najvećih problema sa kojima se suočavaju kopneni data centri jeste stravična potrošnja vode i struje koja odlazi isključivo na hlađenje pregrejanih procesora. Na otvorenom okeanu ovaj problem je rešen na genijalan i potpuno besplatan način jer je prosečna temperatura vode u odabranim zonama svega oko 10 stepeni Celzijusa. Hladna morska voda neprekidno opstrujava sisteme, pa nema nikakve potrebe za skupim rashladnim tornjevima i trošenjem dragocene slatke vode.
Rukovodioci startapa ističu da ovo prirodno okruženje ne samo da drastično obara troškove poslovanja, već stvara idealne uslove za osetljive silicijumske čipove. Zbog stabilne temperature i nedostatka prašine, skupocena računarska oprema traje znatno duže nego u klasičnim kopnenim postrojenjima. Kompanija predviđa da je životni vek jedne čelične bove najmanje 15 godina, dok će se računarski hardver unutar nje menjati na svakih pet godina u sklopu redovnog održavanja.
Foto: Shutterstock
Kako će morski superkompjuteri saseći cene i kod nas
Ovaj brutalni tehnološki rat između Maska i morskih startapa imaće ogroman uticaj i na IT sektor u Srbiji, koji se ubrzano razvija i oslanja na veštačku inteligenciju. Domaće programerske firme i startapi koji razvijaju sopstvene AI modele trenutno plaćaju ogromne svote novca stranim klaud servisima za procesorsku snagu. Kada ovi plutajući centri podataka postanu potpuno operativni, cena zakupa računarske snage na svetskom tržištu mogla bi da padne na istorijski minimum.
To znači da će naši stručnjaci u Beogradu i Novom Sadu moći da treniraju svoje napredne algoritme za samo delić sadašnje cene, što će ubrzati hi-tech revoluciju u našoj zemlji. Takođe, pošto se podaci prenose satelitskim putem, srpski korisnici neće osetiti nikakvu razliku u brzini, bez obzira na to što se računari koji obrađuju njihove zahteve nalaze usred Južnog okeana. Srbija bi na ovaj način mogla da dobije pristup jeftinoj “digitalnoj nafti” koja pokreće modernu svetsku ekonomiju.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Preuzeto sa: www.kurir.rs
