Data centar kao 970.000 automobila: AI vraća fosilna goriva u igru

Novi data centar u Teksasu, u koji je Google uložio milijarde, delimično će koristiti energiju iz gasnog postrojenja, što dovodi do ogromnih emisija gasova sa efektom staklene bašte. Dok kompanija javno promoviše obnovljive izvore energije, trka u razvoju veštačke inteligencije primorava je na povratak fosilnim gorivima, izazivajući zabrinutost stručnjaka i političara.

Data centar nazvan “Good night” koristiće privatnu gasnu elektranu koja će godišnje proizvesti emisije ekvivalentne više od 970.000 automobila na putevima. Postrojenje snage 933 megavata očekuje se da emituje više od 4,5 miliona tona gasova sa efektom staklene bašte svake godine, što premašuje prosečne gasne i ugaljane elektrane.

Majkl Tomas, osnivač kompanije Klinview, naglašava da ovakav poduhvat pokazuje koliko su fosilna goriva i dalje ključna infrastruktura za energetski zahtevne AI projekte. Dugotrajna čekanja za priključenje na mrežu i visoki računi primoravaju kompanije na sopstvene izvore energije, što uključuje i prirodni gas kao privremeno rešenje.

Google planira da koristi 265 megavata energije vetra, ali kombinacija sa gasom ukazuje na pragmatičan zaokret u strategiji. Emisije kompanije porasle su za gotovo 50% od 2019. godine, prvenstveno zbog data centara. Sličnu strategiju primenjuju i druge velike kompanije poput Microsofta i Mete, koje kombinovanjem fosilnih i obnovljivih izvora pokušavaju da zadovolje rastuću potražnju za energijom.

Globalni trend pokazuje da energetski izazovi prate rast veštačke inteligencije. U SAD je u razvoju gotovo 100 gigavata energije iz gasnih elektrana namenjenih isključivo data centrima, dok projekti poput Jupiter u Novom Meksiku, koji razvijaju OpenAI i Oracle, mogu da emituju čak tri puta više gasova nego centar Google-a u Teksasu.

Tri američka demokratska senatora poslala su pisma kompanijama poput OpenAI, Mete i xAI, tražeći objašnjenje za upotrebu prirodnog gasa umesto obnovljivih izvora. Šeldon Vajt Haus, Kris van Holen i Martin Hajnrih istakli su zabrinutost zbog uticaja velikih data centara na životnu sredinu i klimatske ciljeve.

Cilj ograničavanja globalnog zagrevanja na 1,5 stepeni Celzijusa zahteva drastično smanjenje emisija. Iako Google obećava rad na energiji bez ugljenika do 2030, ubrzani rast AI i ulaganja u fosilnu infrastrukturu pokazuju da pragmatizam u trci za tehnologijom često nadvladava ekološka obećanja.

Kali Kavnes iz kompanije Kruso Enerdži tvrdi da je gas „ključni most“ dok se razvijaju baterije, solarni i vetroenergetski sistemi, kao i modularni nuklearni reaktori. Kompanije širom sveta balansiraju između potrebe za energijom i ekoloških ciljeva, dok potražnja AI projekata raste brže nego što obnova mreža može da prati.

Trend pokazuje globalni paradoks: veštačka inteligencija obećava budućnost, ali sada privremeno povećava emisije fosilnih goriva i stavlja klimatske ciljeve u drugi plan. Posebno je izražen u SAD i UK, gde su data centri u velikom broju još uvek zavisni od gasa.

Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.