Detaljan i upućen tekst srpskog portala o isporukama teške municije Izraelskim odbrambenim snagama (IDF) i odličnim odnosima između premijera Netanyahua i predsednika Vučića
Od početka rata u Pojasu Gaze, odbrambena industrija Srbije dostigla je rekordan izvoz oružja u Izrael, koji je dodatno povećan nakon napada na Iran. Od 2023. godine srpski izvoz oružja i municije u Izrael drastično je porastao, a nastavio se i nakon što je Vlada u Srbiji 23. juna prošle godine u potpunosti zabranila izvoz oružja, piše Radar.rs. Uprkos tome, u 2025. godini izvoz oružja u Izrael dostigao je 131,1 milion dolara, što je dva i po puta više nego 2024. godine, kada je njegova vrednost bila 50,1 milion, a čak 42 puta veća nego 2023. godine, kada je Izraelu isporučeno oružje u vrednosti od 3,1 milion dolara. Nakon zabrane izvoza 23. juna, u drugoj polovini 2025. godine uglavnom je izvezena municija u vrijednosti većoj od 65 miliona dolara. Isporuke su ove godine drastično ubrzane i za manje od dva i po mjeseca, do 10. marta, već je organizovano 14 kargo letova, posljednji 5. marta, dok ih je tokom cijele prošle godine bilo ukupno 32, otkriva Radar na osnovu javno dostupnih baza podataka. Srbija verovatno nije jedina evropska država koja izvozi oružje i municiju u Izrael, čije je rukovodstvo Međunarodni krivični sud optužio za genocid u Gazi, ali je jedina čiji se vrh vlade, na čelu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem, time javno hvalio.
Nakon što je Rusija dugo ćutala o isporukama srpske municije ukrajinskim odbrambenim snagama, uz dva saopštenja Spoljnoobaveštajne službe u razmaku od samo 25 dana, 29. maja i 23. juna, Moskva je javno disciplinovala vladu u Beogradu optužujući je oštrim, nimalo diplomatskim tonom da je njen “vojno-industrijski kompleks” da povrati “vojno-industrijski kompleks” i da puca na krvoprofitni kompleks Rusije. bratski slovenski narodi doveli su do toga da zaborave ko su oni zapravo.” prijatelji”. Ove opomene i pritisci iz Moskve ozbiljno su uplašili vlasti u Srbiji, pa je istog dana, 23. juna, po Vučićevom uputstvu, Ministarstvo odbrane donelo odluku o obustavi izvoza naoružanja i vojne opreme proizvedene u Srbiji. Za eventualne buduće izvozne operacije, pored standardne saglasnosti nadležnih ministarstava i agencija, najavljeno je i davanje saglasnosti predsednika Saveta za nacionalnu bezbednost: NJ. ne izvoze ništa. Sve smo zaustavili i šaljemo našoj vojsci.“ Zabrana izvoza bila je snažan udarac za srpske fabrike koje su se snažno razvile u poslednje tri godine, a posebno za Krušik, Slobodu, Prvi Partizan i „Milan Blagojević“, za čijim proizvodima je značajno povećana potražnja, pre svega na tržištima Ukrajine i Izraela.
Tokom posete Užicu i Lučanima 23. januara ove godine, ministarka unutrašnje i spoljne trgovine Jagoda Lazarević najavila je skori početak ponovnog izdavanja izvoznih dozvola, a 13. februara je ukinuta zabrana i ponovo dozvoljen izvoz naoružanja i vojne opreme, o čemu je Radar već pisao. Tokom 235 dana koliko je trajala izvozna blokada, Vlada je, začudo, izdržala pritisak fabričkih sindikata, privilegovanih privatnika, menadžmenta preduzeća i drugih aktera. Za sve to vrijeme bio je samo jedan privilegovani kupac, država Izrael, dok se ostali izvozni poslovi tokom te blokade mogu nabrojati na prste obje ruke. Samo 24 sata nakon Vučićeve izjave da Srbija “ništa ne izvozi”, 24. juna 2025. godine sa aerodroma Nikola Tesla poleteo je teretni avion Boeing 747F natovaren municijom iz srpskih fabrika. Širokotrupni avion, registracija 4X-ICK, sa brojem leta X7954, poletio je u 11.32 sati prema vojnoj bazi Nevatim u blizini grada Beer Sheva, na jugu Izraela. Bio je to prvi u nizu letova koji su uslijedili nakon što je vlada najavila potpunu obustavu izvoza.
Tokom zabrane, sa beogradskog aerodroma obavljeno je čak 29 letova za Nevatim. Prevoz je obavljen sa tri širokotrupna teretna aviona koji čine flotu izraelskog kargo operatera Challenge Airlines IL: dva Boeing 747F, nosivosti oko 120 tona (registracije 4X-ICK i 4X-ICA) i jedan Boeing 767F, nosivosti oko 55 AJI do 55. Od 2024. godine ta tri aviona se koriste za transport municije iz srpskih fabrika za potrebe Ministarstva odbrane Izraela i preuzeli su značajan deo zadataka logističkog transporta od Izraelskih odbrambenih snaga. Od 9. februara 2024. godine, kada je avion kompanije obavio prvi let sa aerodroma Nikola Tesla, do 5. marta ove godine, ovaj operater je obavio ukupno 53 kargo leta: 2024. bilo je sedam, prošle 32, a ove godine još 14 letova. Krajnja destinacija za 49 letova bio je Nevatim, jedna od glavnih logističkih baza izraelskog ratnog zrakoplovstva i važan centar za prihvat strateških transportnih letova i distribuciju naoružanja i vojne opreme, dok je Tel Aviv naveden kao krajnja destinacija za četiri leta.
Transportni avion registracije 4X-ICK poleteo je sa beogradskog aerodroma 28 puta, avion registracije 4X-IAJ obavio je 16 letova, a avion registracije 4X-ICA devet letova. Ako se uzme u obzir da je nosivost dva korišćena aviona oko 120 tona, a trećeg oko 55 tona, kapacitet transporta do sada zabeležena 53 leta meri se hiljadama tona tereta. Čak i sa delimično popunjenim kapacitetima, sam broj i logistika ovih letova ukazuju na operaciju velikih razmera. Prema zajedničkoj istrazi BIRN-a i izraelskog lista Haaretz, identifikovano je najmanje 15 transportnih letova između decembra 2023. i septembra 2024. iz Srbije u Izrael transportnim avionima Izraelskih odbrambenih snaga. Ako se zbroje svi do sada identificirani letovi na toj ruti od početka rata u Gazi, nakon napada Hamasa 7. oktobra 2023. godine, postoji najmanje 68 dokumentiranih transportnih letova.
Ovakav obim transporta ukazuje da je između Beograda i Izraela uspostavljen stabilan vazdušno-logistički koridor za snabdevanje oružjem, koji je funkcionisao u periodu zvanične zabrane izvoza iz Srbije, ali i tokom najnovije eskalacije sukoba između Izraela i Irana. Izrael i Sjedinjene Države započele su 28. februara koordinirane zračne napade na nekoliko vojnih ciljeva u Iranu, otvarajući novu fazu direktne eskalacije sukoba u regiji. Nakon napada uslijedili su napadi iranskih raketa i dronova na izraelske i američke ciljeve na Bliskom istoku, što je dodatno povećalo rizik od šireg regionalnog sukoba. Izraelsko ministarstvo odbrane objavilo je 2. marta da je, u okviru operacije Roaring Lion, pokrenulo vazdušni i pomorski logistički most za isporuku vojne opreme i municije Izraelskim odbrambenim snagama. Operacija se izvodi kroz mrežu transportnih letova i brodskih pošiljki i koordinira se između Ministarstva, izraelske vojske i partnerskih logističkih centara u inostranstvu. U takvim okolnostima, takve logističke aktivnosti postavljaju i pitanje mogućih sigurnosnih implikacija za zemlje koje učestvuju u lancu snabdijevanja. Iranski zvaničnici upozorili su još 2025. da bi se zemlje koje pružaju vojnu ili logističku podršku Izraelu mogle smatrati dijelom njegove ratne infrastrukture. Zamjenik iranskog ministra vanjskih poslova Majid Taht-Ravanchi rekao je tada da bi “svaka zemlja koja se pridruži američko-izraelskoj agresiji neizbježno postala legitimna meta odmazde”, dok su komandanti Iranske revolucionarne garde upozorili da se zemlje koje aktivno učestvuju u opskrbljivanju izraelske vojske mogu smatrati legitimnim ciljevima. Vojna saradnja Srbije i Izraela decenijama je sporadična i relativno male vrednosti, pre svega zbog razlike u tehnološkom nivou. Izraelska odbrambena industrija je od strateškog značaja za zemlju i predstavlja jedan od najorganizovanijih nacionalnih sektora. Istovremeno, Izrael je među najutjecajnijim izvoznicima oružja u svijetu.
Napad Hamasa na Izrael u oktobru 2023. godine predstavljao je prekretnicu u odnosima Srbije i Izraela. Od tog trenutka ulazi se u novu fazu koju obilježava naglo jačanje političke, ekonomske, a posebno vojno-tehničke saradnje. Najjasniji pokazatelj ove promene je povećanje vrednosti izvoza oružja iz Srbije u Izrael. Predsednik Vučić je 5. juna prošle godine u intervjuu za Jerusalem Post rekao: “Ja sam jedini u Evropi koji danas trguje vojnom municijom sa Izraelom. Zato me kolege često kritikuju”.
