Ex-BVB-Talent im Interview
©IMAGO
Na kraju godine osvrćemo se na neke od najvažnijih trenutaka našeg intervjua iz 2025. U februaru smo objavili članak o našem razgovoru s bivšim profesionalcem Timom Achenbachom.
Sa 323 utakmice za pet klubova, Timo Achenbach je tokom svoje aktivne karijere bio jedan od veterana 2. Bundeslige. Za to vrijeme, lijevi bek je doživio neke uspone i padove: od promocije preko učešća u polufinalu DFB kupa do ispadanja. U Transfermarktu, sada 42-godišnjak se osvrće na svoju bogatu karijeru.
Iako je Timo Achenbach završio profesionalnu karijeru prije nekoliko godina, i dalje je vezan za fudbal. Aktivan je u tradicionalnom timu Borussije Dortmund, a samim tim i u klubu u kojem je nekada odrastao igrajući fudbal. Od 1996. do 2001. prošao je sve mlade crno-žute timove zajedno sa kasnijim profesionalcima iz Bundeslige kao što su Salvatore Gambino, David Odonkor i Florian Kringe.
“BVB mi mnogo znači. Kao i mnoga djeca u Dortmundu, išao sam na stadion kao mali sa ocem i djedom i zarazio se BVB-om. Vrhunac za mene lično je naravno bio plasman u finale njemačkog B omladinskog prvenstva, iako smo na kraju izgubili utakmicu sa 3-1”, kaže Achenlabach, koji u tom trenutku mora odmah i zašto. “Tada smo imali sjajan tim i završili letnji trening kamp na Majorci. Tokom dana smo trenirali sa loptom, a uveče smo trenirali druge veštine u Kala Ratjadi. Danas bi tako nešto bilo nezamislivo kao B omladinac.”
Achenbach o debiju u Bundesligi iz snova i impresivnom Rosickyju
U ovom trenutku, Achenbach se smatrao velikim talentom u BVB-u. Shodno tome, lijevi bek je sanjao da svoj debi u Bundesligi proslavi na Westfalenstadionu. Sa 19 godina, činilo se da je veoma blizu svom snu. U sezoni 2002/03 bio je u sastavu Bundeslige na prva dva dana utakmice.
“Još se jasno sjećam, drugog dana utakmice sam se povrijedio tokom utakmice i bio sam ubijeđen da ću ući. Ipak, Matthias Sammer se odlučio za Ahmeda Madounija. I ja sam, naravno, bio tužan. Ali na potpuno neutralan način moram reći da je Dedê tada pokazao izvanredne performanse i zbog toga vjerojatno nije bilo šanse da se Bundesu okusi lakše. Današnji treneri daju mladim igračima više prilika, to tada nije bio slučaj“, kaže Achenbach, koji se i dalje s velikom radošću osvrće na treninge sa profesionalcima BVB-a.
“Ako uzmete u obzir legende koje su tada bile u timu, to je vrlo impresivno. Ono što me je najviše impresioniralo je Tomas Rosicky. Njegova inteligencija u igri, njegova sposobnost loptice, njegov pregled. Za mene je Rosicky bio izvanredan fudbaler i najbolji igrač BVB-a u to vrijeme. Mogao sam naučiti mnogo od drugih u to vrijeme, Fredi i za primjer je uzeo od mene mnogo. S druge strane, objasnio mi je šta je važno u profesionalnom fudbalu: „Mogli biste postati veoma glasni ako ste napravili nepotrebnu grešku na treningu. Gledajući unazad, bilo je to sjajno vrijeme.”
Achenbach u VfB Lübecku: Anegdote o Thiouneu, Heckingu i DFB kupu
Kako bi omogućio mladiću utakmicu, BVB ga je posudio tadašnjem drugoligašu VfB Lübecku u sezoni 2003/04. Kada je Achenbach prvi put šutnuo loptu u 2. Bundesligi, klubovi kao što su Rot-Weiß Oberhausen, Eintracht Tier, Energie Cottbus i LR Ahlen još su igrali u donjem domu – čista nostalgija. “Sramota je šta je postalo od svih tradicionalnih klubova. Takođe bih voleo da se VfB Libek brzo vrati profesionalnom fudbalu. Svoje vreme u Libeku povezujem samo sa lepim i smešnim trenucima. Još uvek se sećam da sam na svom prvom treningu provalio Danijela Tijuna. Kao hvala, bilo je teškog meča”, priseća se on.
Hvali i bivšeg trenera. “Dieter Hecking je vrhunski trener, i na profesionalnom i na ličnom planu. Proveo je dosta vremena sa nama mladim igračima; moglo bi se reći da mu je bilo važno da nam pomogne da napredujemo. Ali znao je i tačno koje vrijednosti nam mora prenijeti, na primjer. Nakon utakmice u Regensburgu, u Libek smo stigli tek usred noći. Mislio sam da ću sutradan doći na trening i da sam shodno tome mogao da dođem na trening, pa sam i ja mogao da dođem na kafu. Dieter Hecking me je upoznao pred cijelim timom. „Nakon toga sam znao da može učiniti nešto drugačije“, zabavlja se Achenbach.
Ali nikada neće zaboraviti sezonu u Lübecku iz drugog razloga. Te godine VfB je smatran timom iznenađenja u DFB kupu. Na putu do polufinala iz takmičenja su ispali FC St. Pauli i SC Freiburg. Završilo se samo protiv Verdera iz Bremena. “Moram reći da smo te večeri definitivno zeznuli. Vodstvu od 3-2 u produžecima prethodio je igranje rukom Nelsona Valdeza, tako da se gol nije trebao računati. Uvjeren sam da bismo pobijedili Werder u izvođenju penala.”
Achenbach: “U Kelnu možete brzo poletjeti, ali i duboko pasti”
Achenbachove nastupe u Lübecku posebno je zabilježio 1. FC Köln, koji ga je pozajmio iz BVB-a. Dok se polako upoznavao sa pritiskom koji je postojao u profesionalnom fudbalu u Dortmundu i Libeku, u Kelnu je, kao deo profesionalnog tima, prvi put jasno iskusio i osetio važnost fudbala i njegovog medijskog izveštavanja u gradu katedrali. “U Kelnu možete brzo poletjeti, ali možete i duboko pasti. Tada, na primjer, nisam imao nikakve šanse u prvih osam utakmica i izostao sam. Desetog dana utakmice sam bio u startnoj postavi i čak sam spremio gol. Sljedećeg jutra u sportskoj rubrici novina je bila velika slika o meni: ‘Naš novi Timo Dirkt Bah’. Mislio sam da je to super, ali sam to mogao zaista i cijeniti – kaže rođeni Vitten, koji je uspio da se vrati u Bundesligu sa Effzehom 2005. godine.
Wehrle, Asllani & Co.
Svi Transfermarkt intervjui
Ovuda!
“Keln je apsolutno fudbalsko uporište. Mogu razumjeti zašto je igrač kao što je Jonas Hector ostao u Effzehu tako dugo. Navijači i grad vole svoj klub. Mislim da bih i ja ostao u Kelnu, da mi je tada pokazana prava perspektiva”, rekao je Achenbach.
Činjenica da će njegova dnevna soba od sada biti 2. Bundesliga umjesto njemačkog gornjeg doma postala je jasna tokom njegovog kasnijeg boravka u Greuther Fürthu. Za Kleeblatt je odigrao 73 utakmice druge lige. Tokom dotičnih sezona, više puta se borio za promociju u Fürthu, ali bez uspjeha. “Najviše me iznervirao rezultat sezone 2007/08. Imali smo sjajnog trenera u Brunu Labbadiji, koji nas je izuzetno dobro snašao kao tim. I dalje se osjećao kao poluprofesionalac kada ste ga vidjeli na treninzima i bio je pun strasti sa strane. Bili smo čak i drugi na tabeli u jednom trenutku bili smo čak i drugi na tabeli. U stvari, na kraju maja je bilo dovoljno da odgovorim na pitanje. To je bio nedostatak kvaliteta, možda i nedostatak sreće, mogu samo reći da smo to zaslužili kao tim.
Achenbach pronalazi sportski dom u Alemannia Aachenu
Lijevi bek je svoj pravi sportski dom pronašao tek sa 25 godina, kada je prešao u tadašnji drugoligaš Alemannia Aachen. Čak i ako su stvari ponekad bile turbulentne. Negativan vrhunac je ispadanje u sezoni 2011/12. “Pored Betzenberga, atmosfera u Aachenu je bila najbolja koju sam doživio tokom svoje karijere. Kada pomislim na stari Tivoli, sa rustikalnim hodnicima, kada pomislim na nevjerovatno strastvene navijače i odgovarajuću atmosferu, mogu jednostavno reći hvala što ste mi omogućili da tamo provedem dio svoje karijere. Iako je oproštaj od Aachena tada bio oproštaj od bilo čega drugog osim prijatnog rastanka 2”. Bundesliga“, kaže Achenbach, koji igra za Alemanniju. Ukupio je 130 nastupa, najviše u karijeri.
Umjesto ispadanja, radije se prisjetio najvažnijih utakmica u DFB kupu 2010/11. “Imali smo nevjerovatan timski duh u Aachenu. Timski duh je bio na prvom mjestu. Tako da nije bilo važno ko je sa strane. Borili smo se jedni za druge, upravo zbog toga smo uspjeli proći u četvrtfinale.” Ali FC Bayern je tamo bio malo prevelik.
Achenbach o svom najgorem protivniku Landgrafu i kolekciji dresova
Svoj status veterana druge lige učvrstio je u SV Sandhausenu, za koji je šutirao loptu u 92 utakmice od 2012. do 2015. Sa ukupno 323 utakmice na kraju, ljubitelji dresova Achenbacha nakupili su odgovarajući broj dresova. “U stvari, imao sam više od 150 dresova u to vrijeme, ali sada sam mnoge od njih poklonio ili prodao na aukciji u dobrotvorne svrhe. Ali sam zadržao nekoliko istaknutih dresova: uključujući i dres Arjena Robbena iz četvrtfinala kupa protiv Bayern Minhena ili neonski dres Aachena.”
Na pitanje o najgorem protivniku, morao je da se nasmeje: “Ubedljivo je to bio Willi Landgraf. Vređao je, faulirao, pričao viceve. Stvarno me je učinio mrzovoljnim i umornim. Ali nakon utakmice smo se rukovali i sve je ponovo bilo u redu.”
Ono što je upečatljivo kada se gleda na Achenbachovu karijeru i vjerovatno je glavni razlog zašto je mogao odigrati tako veliki broj utakmica je činjenica da je bio praktički imun na povrede. “Moj tajni recept je bio pomfrit s currywurst-om jednom sedmično. Ali šalu na stranu, znao sam šta mogu priuštiti kao profesionalni fudbaler, a šta ne. Naravno, izlazio sam i na žurke ili se počastio currywurstom, ali sam znao i da kada je sudija zazviždao, to je značilo 90 minuta punog gasa, bez obzira na gubitak.”
Danas se s ponosom osvrće na svoju karijeru i ističe da svoje brojne drugoligaške utakmice ne bi zamijenio za nekoliko Bundesligaških minuta. “Mogao sam i ja da pređem u Gladbach, Kaiserslautern ili Frajburg, ali tamo bih bio zakazan samo kao rezerva. Ali oduvek sam želeo da igram. Zbog toga sam veoma ponosan na svoju karijeru i veliki broj drugoligaških utakmica. Gledajući unazad, bilo je to izuzetno cool vreme i smešno je da zaboravim stvari po kući kada mi žena kaže ko je dao za gol, na primer, znam tačno ko mi je dao gol, na primer, 6. Sezona 2007/08 Greuther Fürth je postigao gol”, rekao je Timo Achenbach uz smeh na kraju.
Autor Henrik Stadnischenko
Preuzeto uz navođenje izvora: www.transfermarkt.de
