Francuz je govorio o izgradnji zamkova na nebu. Radio je pod fatalnim utiskom da ima vremena da isporuči svoju viziju i da zaslužuje strpljenje. U svom paralelnom univerzumu rekao je da pobeda nije sve dok je njegovo remek delo bilo u izgradnji.
Sve se radilo o “procesu”. Pozvao je ljude da pogledaju njegov prošli dosije kao dokaz njegove sposobnosti. “Radi svoj posao,” rekao je novinarima dan prije koji nije uspio u porazu kod kuće od Rendžersa rezultatom 3-1, nakon poraza od 2-0 od Motherwella.
Nancy i Tisdale su morale otići. Ono što je takođe očigledno je da je nesrećno stanje kluba mnogo dublje od ta dva previše promovisana lika. Vraća se na to ko je ratifikovao njihova imenovanja i zašto. To se vraća na Celtic ne samo da je izgubio put na terenu već i van njega. Ide do samog vrha.
Celtic je sada izgubio menadžera, šefa fudbalskih operacija i predsjednika (Peter Lawwell, otjeran uvredljivim elementom u podršci) od Hogmanaya.
Nedostatak komunikacije iz kluba je izuzetan. Nema veze sa ekstremnim elementima podrške, redovni navijači – velika, velika većina – osjećaju duboku nepovezanost, otuđenje od onoga što se dešava.
Među nekima sigurno postoji osjećaj da imaju pravo, i lako je ismijati to s obzirom na sve titule koje je Celtic osvojio. Ali, drugdje, postoji samo ljutnja zbog kluba u driftu, donošenja loših odluka, vraćanja unatrag u zemlji i Evropi dok sjedi na blizu 80 miliona funti u banci.
Ovi fanovi govore o nedostatku ambicije, nedostatku plana sadašnjeg odbora, na čelu s Michaelom Nicholsonom, izvršnim direktorom, i Dermotom Desmondom, glavnim dioničarom, i moći u sjeni.
Celticova vizija izgleda da se svodi na to da ostane ispred Rangersa i da vidi šta mogu da izvuku iz Evrope, ako ništa drugo.
Brendan Rodgers se bunio protiv tog razmišljanja i njegov odnos sa moćnicima u klubu se srušio i izgorio. Bilo je bešćutnosti zbog njegovog odlaska i brutalnih riječi o njemu iz Desmonda. Rodžers, uz sve svoje mane, to nije zaslužio.
Tada je otišao i njegov pomoćnik menadžera Džon Kenedi. Kennedy je bio u Seltiku 27 godina kao igrač i trener, a ipak je dobio jedva kaznu u izjavi kada je otišao. Zasluzio je vise. Legitimno je pitanje – gdje je tu dostojanstvo i klasa?
Ne postoji veliki pogled na Celtic, ili ne jedan koji je očigledan. Seltik bi mogao da završi svoj stadion i napravi od njega skoro 80.000 citadelu, jednu od najboljih na kontinentu, ali to nisu uradili.
Mogli bi izgraditi jedan od najvećih fudbalskih muzeja – Bog zna da imaju dovoljno ikona i sjajnih trenutaka da ga ispune – ali od toga nema ni traga.
Mogli su postaviti moderan i oštar sistem izviđanja, ali ni to nisu uradili.
Oni se kreću dalje, bogati gotovinom i zadovoljni time što ga vode polovično, ali čak i to je sada u opasnosti. Pojava Heartsa i podrška koju dobijaju od Tonyja Bluma i Jamestown Analyticsa prijeti da promijeni igru na vrlo značajan način.
Seltik je mislio da bi mogao da kocka sa Nancy jer nisu mogli da zamisle svet u kome bi bilo koja druga strana mogla da parira njihovom osvajanju titule lige, njihovog hleba i putera.
Preuzeto uz navođenje izvora: www.bbc.com
