Evropska unija ulazi u završnu fazu priprema za uvođenje digitalnog eura, nove službene valute u elektronskom obliku koju razvija Evropska centralna banka. Riječ je o projektu koji bi u narednim godinama mogao promijeniti način na koji građani plaćaju robu i usluge, ali i način na koji Evropska unija štiti svoj monetarni sistem u digitalnom dobu.
Digitalni euro zamišljen je kao elektronski oblik novca koji izdaje Evropska centralna banka, isto kao što danas izdaje papirne novčanice i kovanice. On ne predstavlja kriptovalutu, nije vezan za komercijalne banke i ima potpunu garanciju ECB-a. Suštinski, riječ je o digitalnom ekvivalentu gotovine, odnosno „digitalnom kešu“ koji bi se koristio za svakodnevna plaćanja.
Osnovna namjena digitalnog eura jeste omogućavanje sigurnog, brzog i dostupnog digitalnog plaćanja širom Evropske unije. Njegovim uvođenjem EU želi smanjiti zavisnost od globalnih kartičnih sistema poput Vise i Mastercarda, očuvati monetarni suverenitet, odgovoriti na rast privatnih digitalnih sistema plaćanja i kriptovaluta, te osigurati da javni novac ostane dostupan i u digitalnom okruženju. Iz Evropske centralne banke naglašavaju da digitalni euro neće zamijeniti gotovinu, već će postojati kao dodatna opcija za plaćanje.
Prema dosadašnjim planovima, građani bi digitalni euro koristili putem digitalnog novčanika. Plaćanja bi bila trenutna i bez dodatnih naknada, a razmatra se i mogućnost korištenja bez internetske veze, u takozvanom offline režimu. Predviđeno je da postoji ograničenje maksimalnog iznosa koji bi se mogao držati u digitalnom euru, okvirno između 3.000 i 4.000 eura, kako bi se spriječilo njegovo korištenje kao sredstva štednje. Digitalni euro ne bi donosio kamatu, upravo s ciljem da se ne ugrozi stabilnost bankarskog sistema.
Kada je riječ o trenutnoj fazi projekta, istraživački dio je završen, dok su tehničke i pravne pripreme u toku. Paralelno se testiraju modeli zaštite privatnosti i sigurnosti, a države članice Evropske unije rade na usklađivanju zakonodavstva koje bi omogućilo njegovu primjenu. Ukoliko sve procedure budu završene prema planu, digitalni euro bi mogao biti uveden najranije 2027. ili 2028. godine, nakon konačne odluke evropskih institucija.
Jedno od ključnih pitanja koje se postavlja odnosi se na privatnost korisnika. Evropska centralna banka navodi da neće imati uvid u lične transakcije građana te da će zaštita privatnosti biti jedan od temeljnih principa sistema. Nivo anonimnosti, posebno za manje iznose, trebao bi biti sličan onome koji postoji kod gotovinskog plaćanja. Podaci o transakcijama ne bi bili dostupni centralnoj banci, već samo tehničkim posrednicima, u skladu s važećim zakonima Evropske unije.
Digitalni euro se u Briselu i Frankfurtu posmatra kao važan alat za budućnost evropske ekonomije. Njegova uloga posebno dolazi do izražaja u kriznim situacijama, kada je važno da postoji stabilan i direktan sistem plaćanja pod kontrolom javnih institucija. Iako još nije dio svakodnevne prakse, jasno je da će digitalni euro u narednim godinama imati značajan uticaj na način na koji građani Evropske unije koriste i razmjenjuju novac.
Preuzeto sa: www.oslobodjenje.ba
