Veštačka inteligencija ne menja samo način na koji radimo i koristimo tehnologiju, već bi mogla da promeni i način na koji funkcioniše čitavo društvo. Istoričarka i profesorka Harvarda Jill Lepore upozorava da se pred našim očima razvija ono što naziva “veštačkom državom” – sistem u kojem odluke koje su nekada donosili ljudi i demokratske institucije sve više preuzimaju mašine i kompanije koje ih kontrolišu.
“Veštačka država” preuzima sve više
Lepore smatra da se tradicionalna država postepeno potiskuje sistemom u kojem velike tehnološke kompanije preuzimaju funkcije koje su nekada pripadale javnim institucijama. Umesto da građani odlučuju o društvu, sve veći broj odluka donose algoritmi, dok infrastrukturu kroz koju komuniciramo, informišemo se i učestvujemo u javnom životu kontrolišu privatne kompanije.
Foto: ChatGPT
Prema njenom tumačenju, AI samo ubrzava taj proces. Ljudi već koriste četbotove kako bi dobili odgovore na pitanja o politici, zdravlju ili svakodnevnom životu, dok se političke poruke i sadržaj koji vide na društvenim mrežama sve više oblikuju algoritmima.
Lepore zato ne govori o nekoj dalekoj budućnosti. Ona tvrdi da se “veštačka država” već gradi, ali da još nismo u potpunosti ušli u takav sistem.
“Fabrički uzgoj ljudi” je upozorenje
Izraz “fabrički uzgoj ljudi” odnosi se na način na koji tehnologija može da razvrstava, nadzire i izoluje ljude. Lepore je još u tekstu za The New Yorker iz 2024. godine opisala “veštačku državu” kao svojevrsnu “fabriku javnog života”, u kojoj se ljudi segmentiraju i sve više gube osećaj zajednice.
Problem, prema njenom mišljenju, nije samo sama veštačka inteligencija. Mnogo veći problem nastaje kada nekoliko moćnih kompanija kontroliše ogromne količine podataka i komunikacionu infrastrukturu koju koriste milijarde ljudi.
U takvom sistemu pojedinac postaje podatak koji se može analizirati, klasifikovati i usmeravati. Društvene mreže već određuju koji sadržaj ćemo videti, političke kampanje koriste algoritme za pronalaženje birača, a AI sve češće učestvuje u donošenju odluka.
Foto: Shutterstock
AI nije neizbežan
Lepore posebno kritikuje ideju da je razvoj AI-ja nezaustavljiv i da društvo jednostavno mora da prihvati promene koje dolaze iz Silicijumske doline. Ona smatra da se ista priča već ponavljala sa personalnim računarima, internetom i društvenim mrežama – tehnologija je predstavljana kao nešto što će automatski unaprediti demokratiju.
Istoričarka upozorava da takav tehnološki fatalizam može da bude opasan. Ako se građanima predstavi da su masovni AI sistemi, ogromni data centri i automatizovano donošenje odluka “neizbežni”, prostor za demokratsku raspravu o tome kakvo društvo zapravo želimo postaje sve manji.
Foto: Shutterstock
Ipak, njena poruka nije da je sve unapred izgubljeno. Naprotiv, Lepore tvrdi da “veštačka država” nije neminovna i da ljudi i dalje mogu da odluče kako će AI biti korišćen. Njena nova knjiga The Rise and Fall of the Artificial State upravo pokušava da pokaže da tehnološki sistem koji danas nastaje može da bude promenjen – ako društvo odluči da ponovo postavi čoveka, a ne mašinu, u centar odlučivanja.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Preuzeto sa: www.kurir.rs
