Veštačka inteligencija stvorila nove viruse koji ne postoje u prirodi! Svet u strahu od biološkog haosa

Korišćenjem naprednih AI modela Evo 1 i Evo 2, istraživači su napisali kompletne genetske nacrte za viruse koji nikada nisu postojali u prirodi, a koji su u laboratorijskim uslovima uspešno oživeli, počeli da se razmnožavaju i obavljaju svoje funkcije.

Tehnološka osnova ovog dostignuća počiva na genomskim jezičkim modelima koji rade po veoma sličnom principu kao i popularni AI botovi poput ChatGPT-a. Međutim, umesto da uče na ljudskim tekstovima i predviđaju sledeću reč u rečenici, modeli Evo 1 i Evo 2 trenirani su na ogromnim bazama podataka u kojima se nalaze genetski kodovi miliona bakterija, biljaka, životinja i virusa.

Razumevanjem onoga što naučnici nazivaju “jezikom života”, algoritam je naučio kako su genetske sekvence i aminokiseline struktuirane kroz milijarde godina evolucije, što mu je omogućilo da počne samostalno da sastavlja potpuno nove nizove nukleotida i piše funkcionalne genetske zapise od nule.

Kako bi se sprečio bilo kakav rizik po ljude, istraživači su iz baza za obuku AI modela namerno izostavili sve viruse koji mogu zaraziti složene organizme. Umesto toga, cilj je bio dizajniranje bakteriofaga ili specifične vrste virusa koji su potpuno bezopasni za ljude i biljke, ali su specijalizovani za napad i uništavanje tačno određenih bakterija.

Kao polaznu tačku AI je dobila zadatak da stvori nove fage koji mogu uništiti opasnu bakteriju Escherichia coli. Od oko 700.000 potencijalnih genetskih nacrta koje je veštačka inteligencija izgenerisala, naučnici su u laboratoriji sintetisali 285 najperspektivnijih DNK molekula, a čak 16 novonastalih virusa pokazalo se potpuno funkcionalnim i uspešnim u eliminaciji bakterija.

Naučni značaj ovog eksperimenta nadilazi same viruse, jer dokazuje da je veštačka inteligencija sposobna da piše funkcionalne genome. Jedna od najdirektnijih primena ove tehnologije jeste borba protiv takozvanih super-bakterija koje su postale potpuno otporne na sve postojeće antibiotike,što prema procenama Svetske zdravstvene organizacije predstavlja jednu od najvećih pretnji po globalno zdravlje.

Predvođeni docentom sa Stanforda Brajanom Hiem, naučnici veruju da ćemo u budućnosti moći za samo nekoliko sati dizajnirati prilagođene “pametne” bakteriofage koji će pogađati i uništavati specifične bakterijske infekcije u ljudskom telu bez oštećivanja korisne mikrobiote.

Iako je ovo istraživanje sprovedeno u strogo kontrolisanim laboratorijskim uslovima i sa ugrađenim sigurnosnim filterima, naučna zajednica otvoreno raspravlja o ozbiljnom dvostrukom potencijalu ove tehnologije. Glavna zabrinutost leži u tome što isti principi generativnog dizajna koji stvaraju korisne bakteriofage teorijski mogu biti primenjeni za modifikaciju ili kreiranje patogena koji napadaju ljude.

Stručnjaci za biološku bezbednost upozoravaju da bi napredni AI modeli u budućnosti mogli omogućiti izradu patogena koji zaobilaze ljudski imunitet ili su otporni na postojeće vakcine,što bi dramatčno smanjilo prepreku za razvoj biološkog oružja.

Zbog brzog napretka generativne biologije, međunarodne institucije i vlade vodećih zemalja već rade na uspostavljanju novih regulatornih okvira. Predlaže se uvođenje obaveznih sigurnosnih filtera direktno u same AI modele, kao i rigoroznija kontrola komercijalnih kompanija koje vrše hemijsku sintezu DNK lanaca.

Takođe, insistira se na tome da svi centri koji sintetizuju naručene DNK sekvence moraju koristiti napredne softvere za proveru kako bi se automatski blokirala izrada bilo kakvih genetskih kodova koji podsećaju na opasne ljudske patogene.

Sve u svemu, stvaranje prvih virusa dizajniranih od strane veštačke inteligencije predstavlja jedan od najvećih prekretničkih trenutaka u modernoj nauci, koji redefinise granice između biologije i tehnologije. Generativni AI modeli više nisu samo alati za pisanje tekstova ili obradu slika, već postaju inženjeri samog života.

Sintetička biologija vođena veštačkom inteligencijom nosi nesaglediv potencijal za lečenje najtežih bolesti i produžetak ljudskog veka, ali će održavanje ravnoteže između otvorenog naučnog napretka i gvozdene biološke bezbednosti biti jedan od najvažnijih izazova sa kojima će se čovečanstvo suočiti u narednim decenijama.

Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.