Robot usisivači su za kratko vreme prešli put od tehnološke radoznalosti do gotovo obaveznog kućnog uređaja u modernim domovima. Obećavaju manje posla, čistije podove i više slobodnog vremena, a sve to uz minimalan trud korisnika. Ipak, kako su postajali pametniji, povezani na internet i opremljeni kamerama i senzorima, počela su da se postavljaju i ozbiljnija pitanja: Šta ovi uređaji zaista rade dok „tiho čiste“ naš dom?
Savremeni robot usisivači nisu samo motorizovane četke koje se nasumično kreću po sobi. Oni koriste kombinaciju laserskih senzora (LiDAR), kamera, infracrvenih senzora i veštačke inteligencije kako bi mapirali prostor, zapamtili raspored prostorija i optimizovali rutu čišćenja. Tokom tog procesa, uređaj praktično pravi digitalni nacrt vašeg doma, beležeći gde su zidovi, vrata, nameštaj, pa čak i prepreke koje se povremeno pojavljuju.
Robot usisivač koji sam sređuje kuću dok ste vi odsutni Foto: Shutterstock
Pametna kuća, pametni problemi
Ta mapa se često čuva u aplikaciji na telefonu i, u zavisnosti od proizvođača, može se slati i na udaljene servere radi unapređenja usluge. Upravo tu počinje dilema između komfora i privatnosti.
Kako su robot usisivači postali deo šireg ekosistema pametne kuće, počeli su da komuniciraju sa Wi-Fi mrežom, glasovnim asistentima i drugim uređajima. To znači da nisu izolovani uređaji, već aktivni učesnici u digitalnom okruženju doma. U teoriji, to omogućava bolju automatizaciju, ali u praksi otvara prostor za prikupljanje podataka koji nemaju veze samo sa čišćenjem.
Foto: Shutterstock
Podaci se često šalju na servere van zemlje korisnika
Stručnjaci za sajber-bezbednost upozoravaju da mape doma, podaci o rasporedu prostorija i navike korišćenja mogu predstavljati osetljive informacije. U pogrešnim rukama, takvi podaci mogu dati uvid u to kada ste kod kuće, koliko često, pa čak i kakav vam je stil života.
Generalno gledano, tržište robot usisivača poslednjih godina značajno se promenilo. Sve veći broj uređaja proizvode kompanije iz Kine, dok su nekada dominantni zapadni brendovi ili kupljeni ili su promenili vlasničku strukturu. To je izazvalo zabrinutost u pojedinim državama i medijima, koji postavljaju pitanje gde se podaci skladište i pod kojim zakonima potpadaju. Iako to ne znači automatski da su uređaji nesigurni, činjenica da se podaci često šalju na servere van zemlje korisnika dodatno pojačava nepoverenje kod onih koji su već skeptični prema pametnim uređajima.
Foto: Shutterstock
Kamere u dnevnoj sobi koje nismo tražili
Posebnu pažnju izazvali su modeli robot usisivača koji koriste kamere za navigaciju. Iako proizvođači tvrde da se slike koriste isključivo za izbegavanje prepreka, u prošlosti su zabeleženi slučajevi curenja fotografija iz privatnih domova, koje su završile van sistema za koji su bile namenjene.
Takvi incidenti, iako povremeni, ostavili su dubok trag u percepciji javnosti i otvorili pitanje da li je cena udobnosti previsoka kada se u dom uvodi uređaj koji vidi i pamti više nego što bismo želeli. Sve više korisnika zato danas ne pita samo koliko dobro usisava, već i gde idu podaci, da li se mogu obrisati i da li uređaj može da funkcioniše i bez stalne internet konekcije.
Foto: Shutterstock
Budućnost robot usisivača
Robot usisivači će nesumnjivo postajati još pametniji, tiši i efikasniji. Ali paralelno sa tim, raste i svest korisnika o digitalnoj privatnosti. Budućnost ovog tržišta verovatno će zavisiti od toga koliko će proizvođači uspeti da ponude ne samo čist pod, već i čist odnos prema podacima.
U vremenu kada tehnologija ulazi u svaki ugao doma, robot usisivači postaju simbol šire dileme modernog društva: koliko komfora smo spremni da prihvatimo u zamenu za osećaj potpune privatnosti.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Preuzeto sa: www.kurir.rs
