Prema Burundijancu, Pakistanac je rekao da su papiri koje je potpisao za vojni ugovor za služenje vojske i da neće studirati. “Rekao mi je da to moram prihvatiti jer sam već stigao u kamp”
Nakon završene škole, Jean Bosco Akiman nije išao na koledž. Umjesto toga, otvorio je svoj biznis, radnju u kojoj je prodavao razna pića – od vode i sokova do alkohola.
– Zarađivao sam između 300 i 400 dolara mjesečno. Taj novac me je izdržavao i dobro sam živeo – rekao je Akimana United24Mediadodajući da je to dovoljna plata za mladog čovjeka. Sve se promijenilo kada je Akimana stupio u kontakt sa čovjekom po imenu Elias, koji mu je rekao za mogućnost studiranja u Rusiji. Akimana je zamolio Eliasa da ga uvrsti među kandidate. “Rekao mi je da mu pošaljem svoj pasoš kako bi mogao da ga pošalje u Rusiju. Dobio je dokumente, a nakon otprilike mjesec dana, dobio sam poziv iz ruske ambasade u Burundiju. Dobio sam poziv da pošaljem pasoš u Rusiju”, rekao je on.
Ruski vojnik snima veliki odred afričkih plaćenika regrutovanih za rat protiv Ukrajine.
Iza njihovih leđa on na ruskom komentariše da su u suštini topovsko meso za jednokratnu upotrebu: “Vidi koliko ih je ovde za jednokratnu upotrebu”. pic.twitter.com/yBDE6jnypS
— Posebna hersonska mačka 🐈🇺🇦 (@bayraktar_1love) 11. januara 2026
Akimana kaže da nije znao mnogo o zemlji u kojoj je planirao da studira. “Znali smo da je Rusija velika zemlja. Takođe, znao sam da su studenti iz naše zemlje i ranije odlazili da studiraju u Rusiju.” Međutim, bio je svjestan potpune invazije Rusije na Ukrajinu. “Čuo sam za rat između Rusije i Ukrajine, ali nisam znao da se student može poslati u rat; mislio sam da samo obučeni vojnici idu u rat.” Nakon što je dobio poziv, otišao je u rusku ambasadu da započne proces izdavanja vize. Elias mu je na početku rekao da neće morati ništa da plati. Međutim, čim mu je viza bila gotova, ispostavilo se da Burundanac mora sam da plati karte za Moskvu – 2.000 dolara, “a novac koji sam platio trebalo bi da mi bude vraćen nakon četiri dana boravka u Rusiji”.
Ruska vojska postavlja protivtenkovske mine na afričke regrute i tjera ih da trče prema ukrajinskim linijama fronta. Ipak, na ovoj web stranici ima hiljade Afrikanaca koji su otvoreno na strani Kremlja.
Kažu ovom regrutu: “Ti si ugalj. Sad ćeš trčati po polju… pic.twitter.com/e7a0YfGCde
— Anonimno (@YourAnonCentral) 9. januara 2026
Taj povrat nikada nije stigao.
Elias je takođe obećao da će studenti biti plaćeni nakon nekoliko mjeseci studiranja u Rusiji. Na pitanje da li mu to ne izgleda sumnjivo, Akimana objašnjava: “Mislio sam da će nam možda nakon studija organizacija ponuditi posao.” Zaista, Rusi su mu našli posao manje od nedelju dana nakon što je stigao u zemlju. „Nakon što sam dobila vizu, Elias mi je rekao da se spremim i da ćemo zajedno sa ostalima otići u Rusiju“, priseća se Akimana. Kaže da su mu planovi u Rusiji bili da studira građevinarstvo na Građevinskom fakultetu. “Bilo nas je četvoro koji smo otišli u Moskvu, svi Burundanci.” Upoznali su se već ranije, prilikom podnošenja zahtjeva za vizu u ruskoj ambasadi u Bujumburi. „Rekli su mi da su i oni dobili pozive da studiraju u Rusiji.“ Akimana kaže da nisu znali šta da rade u toj situaciji. “Nismo znali šta smo potpisali. Mislili smo da potpisujemo za školu, ali odjednom su nas vojnici odveli.” Ubacivši ih u vozilo, odvezli su ih. “Dugo smo putovali. Bili smo uplašeni, ali smo konačno stigli u kamp.”
Čim su muškarci stigli, dobili su vojne uniforme. Sledećeg dana vojnici su im rekli da će početi sa obukom. “Odbio sam da idem, a oni su mi rekli da ostanem tamo. Oni koji su bili sa mnom, trojica momaka, bili su uplašeni. Samo su otišli tamo gde im je rečeno”, kaže Akimana. “Tražio sam nekoga kome bih mogao objasniti svoj problem, ali nisam našao nikoga. Niko nije razumio moj jezik. Ugledao sam Pakistanca i pitao ga: ‘Šta bi moglo pisati na tim papirima koje sam potpisao? Objasni mi’.”
MALO PO MALO
360°
Musk je Rusima zatvorio Starlink. Nastao je haos, Ukrajinci su počeli da napadaju!
Prema Burundijancu, Pakistanac je rekao da su papiri koje je potpisao za vojni ugovor za služenje vojske i da neće studirati. “Rekao mi je da to moram prihvatiti jer sam već stigao u kamp. Rekao sam mu da ne mogu u vojsku dok moja porodica misli da studiram. Ostao sam tamo nekoliko dana, pokušavajući pronaći način da se vratim na studije, ali su me odbili.”
U drugom razgovoru, vojnik iz Pakistana rekao je Akimani da Rusija plaća 2,2 miliona rubalja (27.300 dolara) za potpisivanje ugovora. “Kasnije sam ga pitao: Zašto nisam dobio novac? Nisam dobio ni rublju. Niti jedan. Šta se dešava?” Iako se sjeća da je na svom telefonu vidio poruku da na njegovom bankovnom računu ima 4.800 rubalja (skoro 60 dolara). Kasnije je došao komandant i rekao da svi moraju da kupe radio”, nastavlja Akimana. “Otišla sam i rekla mu da je moguće kupiti, ali da prvo moram da pošaljem novac u Burundi. Vratio mi je telefon i kada sam provjerio račun, bilo je samo 2.000 rubalja (25 dolara).“ Nakon što je ovu razliku pokazao komandantu, Akimanu je rečeno da su Rusi poslali podatke policiji da otkriju ko prema navodima koristi njegov račun. U međuvremenu, komandant je odlučio da Burundac treba da počne da trenira kao i svi ostali.
„Trenirao sam dve nedelje i nekoliko dana, ali su ostali trenirali četiri nedelje“, kaže on. “U danima kada nisam trenirao, to je bilo zato što sam tražio načine da se vratim. Naučili smo pucati i bacati granate. Učili su nas kako da se krećemo unutar rovova. Učili su nas kako da postavljamo mine, ali mi Afrikanci nismo smjeli vježbati. Učili su nas kako da pomognemo nekome ako je povrijeđen, koristeći alate koji su nam dali.” Akimana kaže da su on i ostali novopridošli živjeli u teškim uslovima i da su prema njima postupali loše. “Bili smo gladni, loše su nas hranili, a ponekad nam nisu davali hranu, sve dok nas nisu odveli na prvu liniju borbe.”
Nakon završene obuke, vojnici su upućeni na front. „Odveli su nas do mesta koje su nam pokazali na mapi — Donjecka.“
Sa dronovima iznad glave
Akimana kaže da je proveo “oko 10 ili više dana” u regionu Donjecka prije nego što su ga zarobili ukrajinski vojnici. Inzistira da nije radio nikakve misije, osim popravljanja neke opreme. – Ja lično nisam hteo da napadam, hteo sam da pobegnem.
Po dolasku u oblast Donjecka, grupa vojnika, među kojima i Akimana, odvedena je na nepoznatu lokaciju. Kasnije su Rusi dovezli motocikle i odvezli ih – dva Burundijana i dva Rusa – na položaje. Komandir je došao i poslao ih na drugo mjesto. „Pokazao je na tačku i rekao: ‘Vas dvoje idite tamo.’ I onda smo otišli, nije bilo lako, jer su iznad nas letjeli dronovi i stalno su padale bombe. Ali su nam naredili da idemo dok ne stignemo do mjesta koje su nam pokazali.” Konačno su stigli na mjesto koje su im pokazali i pronašli drugog vojnika koji ih je odveo do sljedećeg odredišta. „Mjesto na koje smo išli bilo je veoma teško doći“, kaže on. “Ruski vojnik je krenuo naprijed i ranjen od mine.”
Akimana kaže da smo nas dvojica bili na svom položaju, a to mjesto je bilo blizu Ukrajincima. „Bili smo tamo oko nedelju dana ili više“, kaže on. “Kada smo stigli, nismo imali hrane. Nismo imali vode. Rekao sam kolegi, koji je bio ruski državljanin, ‘Odlazim’. Mislio je da se vraćam u ruske trupe.”
Međutim, Burundac je odlučio da se preda ukrajinskim vojnicima.
“Rusija nije mirno mesto”
„Kada sam prišao ukrajinskim vojnicima, nisam imao nikakvo oružje niti bilo šta da se borim“, kaže on. “Ukrajinska vojska me je uhvatila i lepo su me ophodili. Bio sam žedan i dali su mi vode.”
Akimanu su oduzeti pasoš i telefon, on je obezbijeđen i odveden na drugo mjesto. “Rekli su da će mi telefon biti vraćen. Predali su me dvojici ukrajinskih vojnika i odveli su me na drugu poziciju.”
Sada, dok je u pritvoru, Akimana pokušava uvjeriti Afrikance da izbjegavaju putovanje u Rusiju.
